Imamo reku, stvaramo priču! (27.09.2022)

Danas vam pričamo priču o reci Dmbovica, kao zelenoj arteriji Bukurešta, živom javnom prostoru gde ljudi mogu da uživaju u vodi, fauni, flori i zajednici. Ovo je bila početna tačka projekta da se reka iskoristi kao element povezivanja između naselja, između ljudi, između ideja.

Ana-Maria Cononovici, 27.09.2022, 18:30

Danas vam pričamo priču o reci Dmbovica, kao zelenoj arteriji Bukurešta, živom javnom prostoru gde ljudi mogu da uživaju u vodi, fauni, flori i zajednici. Ovo je bila početna tačka projekta da se reka iskoristi kao element povezivanja između naselja, između ljudi, između ideja.

Pozvali smo Valentina Talaba, menadžera za komunikaciju u Nod Mejkerspejs udruženju koje organizuje ovo događanje, da nam kaže odakle ideja za Dmbovica Deliveri“

Ako pogledamo velike gradove u Evropi kao što su Berlin koji ima reku Špre, Pariz koji ima Senu i kanal Sen Marten, London sa Temzom, i Bukurešt ima reku, ali potencijal reke nije iskorišćen. Mnogi stanovnici Bukurešta i ne primećuju da imamo reku u gradu. I onda nam je sinula ideja – hajde da povežemo dva sektora grada između kojih ona prolazi, Treći i Četvrti sektor, i iskoristimo ovu priliku koju nam voda pruža, da okupimo zajednice i kreiramo neke obrazovne kulturne aktivnosti za male, za velike i da se svi okupimo na jednom veoma lepom i veoma prijatnom mestu.

Valentin Talaba objašnjava šta se dogodilo u Dmbovica Deliveri“:

Imali smo više od 30 aktivnosti, počevši od dečjih radionica, zatim kulturnih aktivnosti, diskusija o književnosti, muzičkih koncerata, dešavanja u restoranima. I pored svega, najvažnija je bila vožnja čamcem od Trga ujedinjenja, od Narodne biblioteke do ulice Mihaj Bravu i time smo pokazali koliko je važno da reka bude plovna u gradu, sa onim pregradama koje postoje i gde smo napravili neke pontone preko kojih ljudi mogu da prelaze sa jedne na drugu stranu reke. Pored ovih, imali smo i aktivnosti timske umetnosti, gde su ljudi radili sa prisutnima interaktivne radionice, napravljena je duga od prediva preko reke. Preuredili smo most Klanice i radili i na koritu reke da joj damo više boje, više svežine. I mislim da je najvažnije da su ljudi shvatili da u gradu mogu da uživaju i na drugačiji način, mogu da uživaju tako što ne moraju da troše novac već, čisto i jednostavno, učestvuju u aktivnostima, ponovo povezani sa sobom i sa zajednicama kojima pripadaju.

Ako imate projektnu ideju koja može da transformiše Dmbovicu, recite nam o tome! Tražimo umetničke intervencije, građanske inicijative, edukativne projekte i interaktivne radionice kako bismo oživeli prostor oko reke“, navodi se u najavi manifestacije, putem koje su zainteresovani pozvani da prijave projekte za učešće.

Alina Tofan, eko-performer, bila je prisutna sa instalacijom Plastična materica, o kojoj nam je rekla:

Mi, Plastik Art Performance kolektiv“, to smo ja i Đorđijana Vlahbej, učestvovali smo u ovogodišnjem izdanju Dmbovica Deliveri“ sa eko-performativnom instalacijom i objektima sa kojima smo želeli da privučemo pažnju na zagađenje tečnih voda plastikom i efekte koje plastika ostavlja nad rečnim ekosistemima. Povratna informacija je bila veoma dobra, posebno od organizatora što su nam dali priliku da predstavimo ovaj rad. Ljudi su bili radoznali, imali smo QR kod preko kojeg su mogli da slušaju priču o našoj instalaciji. Radi se o kreaciji dizajnera Teo Radulesku. Naša instalacija zvala se Plastična materica“, jer je to, nažalost, slika koju rečni ekosistemi ostavljaju u našim glavama. Tako da je naš rad bio manifest i pokušaj da se podigne pažnja i uključivanje civilnog društva“.

Koji su drugi planovi za jačanje odnosa između stanovnika grada i reke koja prolazi kroz njega, rekao nam je i Valentin Talaba:

Nastavićemo da organizujemo događaj Dmbovica Deliveri“ i ubuduće, a istovremeno počinjemo neke diskusije o kvalitetu reke i o pravcu u kojem grad može da krene koristeći ovaj važan resurs.

Na meti su bila kako privremena rešenja – aktiviranje prostora kroz performanse, diskusije, izložbe i umetničke intervencije, tako i trajna rešenja – predlozi rekonfiguracije prostora koji se mogu predstaviti nadležnima. Još uvek smo u potrazi za projektima urbane aktivacije, odnosno projektima rekonstrukcije ili rehabilitacije urbanog nameštaja; projekti umetničke intervencije, koji oživljavaju javni prostor oko reke; ili projekti širenja zajednice, socijalni projekti koji podržavaju zajednice i grade mostove između ljudi. Sve u ideji bolje svesti o tome da je prelazak reke preko grada privilegija za njegove stanovnike.