Kako promovisati rumunsko primorje (13.03.2018)
Rumunija u poslednje vreme postaje sve zapaženija na mapi evropskih turističkih destinacija. Bukurešt je veoma privlačan za ljubitelje zabave, kao i za turiste zainteresovane za kulturno-istorijske spomenike. Istorijska zona Transilvanija i njene srednjovekovne tvrdjave, utvrdjene crkve u starim nemačkim naseljima predstavljaju takođe element koji se sve više nameće. Tu je zatim Delta Dunava, sa njenim spektakularnim biodiverzitetom, kao i sever Moldavije sa prelepim manastirima.
Florin Orban, 13.03.2018, 09:00
Rumunija u poslednje vreme postaje sve zapaženija na mapi evropskih turističkih destinacija. Bukurešt je veoma privlačan za ljubitelje zabave, kao i za turiste zainteresovane za kulturno-istorijske spomenike. Istorijska zona Transilvanija i njene srednjovekovne tvrdjave, utvrdjene crkve u starim nemačkim naseljima predstavljaju takođe element koji se sve više nameće. Tu je zatim Delta Dunava, sa njenim spektakularnim biodiverzitetom, kao i sever Moldavije sa prelepim manastirima.
Druga interesna zona je Crnomorsko primorje. Leti ovde smeštajni kapaciteti su prebukirani. Na plaži skoro da nema slobodnih mesta, a noćni klubovi su prepuni. Istina je da su domaći turisti najbrojniji. Odnos između domaćih i stranih turista još nije na očekivanom nivou zbog nedovoljnog promovisanja rumunskog primorja u inostranstvo. Da bi odolela izazovima gradska skupština Konstance je nedavno objavila strategiju razvoja i promovisanja koja obuhvata i letovališta Mamaja, deo metropolitanske zone.
Strategija ima u vidu letnji, zabavni, poslovni i kulturno-religiozni turizam. Zamolili smo bivšeg ministra turizma i poslanika Mirču Titusa Dobrea da nam kaže koje sektore treba promovisati: ,,Ja ne mislim da treba da idemo samo u jednom pravcu. Treba da ostvarimo generalno promovisanje. Kada govorimo o primorju, treba krenuti od baze ka vrhu, zbog toga smatram da Strategija promovisanja i razvoja grada Konstanca i letovališta Mamaja treba da bude primer za ostale zone na rumunskom primorju. Mislim ovde na Mangaliju, Kostinešti i Eforije“.
Koje se konkretne akcije sprovode van granica zemlje za promovisanje rumunskog turizma: ,,U okviru Svetske turističke organizacije postoji jedna zona pridruženih članova. Ovde Rumunija još nije zastupljena. Ministarstvo turizma treba da se orijentiše na poslodavne organizacije i javnne lokalne administracije koje raspolažu letovalištima od nacionalnog interesa i da ih usmeri ka pridruženim članovima jer ako privatni ekonomski subjeklti neće zauzeti mesto za stolom sa inostranim ekonomskim subjektima, ne verujem da ćemo imati jedno jasno i efikasno promovisanje“.
Nekada su u inostranstvu postojali takozvani Uredi za promovisanje i turističko informisanje. Ko je preuzeo ovu ulogu i kako se Rumunija sada promoviše u inostranstvo: ,,Ovu ulogu preuzeli su privredni atašeji rumunske države. Ja mogu da vam kažem da sam odlično sarađivao sa njima u vreme mog ministarstkog mandata. Privredni atašeji imaju diplomatski status i predstavnici su Rumunije u bilateralnim ekonomskim odnosima. Privredni atašeji su odlično zastupali rumunsku državu. Uredi promovisanja su ukinuti zbog neefikasne aktivnosti i zbog toga ovoga leta osnovaće se Uredi za spoljno promovisanje“.
Na pitanje kakvu će ulogu odigrati jedan turistički ataše, Mirča Titus Dobre je objasnio: ,,Turistički ataše baviće se pitanjima široke publike, a kasnije i odnosima među kompanijama rumunskih i stranih turoperatera. Imali smo dosta neprijatnih iskustava sa aktivnostima pojedinih turističkih agencija i svaki put konzulati i ambasade izašli su u susret potrebama ovih turista. Turistički ataše odigraće i ovu ulogu, baviće se takođe, i promovisanjem, jer Uredi za spoljno promovisanje treba da budu otvoreni za državljane dotičnih zemalja. Istovremeno, baviće se i poslovnim ugovorima između rumunskih i inostranih turoperatera.
