O državnom budžetu za 2017. godinu (21.02.2017)

Baziran na privrednom rasta od 5,2%, bruto nacionalnom proizvodu od 181 miliardu evra, deficitu od najviše 3% i godišnjoj stopi inflacije od 1,4% državni budžet Rumunije za 2017. godinu, koji je nedavno usvojen u Parlamentu, i dalje izaziva oštre rasprave. Ekonomski analitičar Aurelijan Dokija, u intervju za Radio Rumunija je izmedju ostalog naglasio: ,,Evropska komisija pretpostavlja da će ove godine ritam rasta bruto nacionalnog proizvoda biti od 4,4%. Iako je ritam ubrzan sudeći po evropskom kontekstu, on je niži od prognoze rumunske vlade i ostalih podataka na kojima se budžet bazira, a to bez sumnje stavlja veliki znak pitanja na način na koji će se završiti 2017. godina, Jer ritam rasta ispod 5,2% pretpostavlja i manje budžetske prihode od prognoziranih i veći deficit, koji je po oceni Evropske komisije verovatan. Investicioni troškovi mogli bi ponovo da stradaju, ali izgleda da ni ovo neće biti dovoljno. I u drugim zonama, posebno platama, penzijama, socijalnom osiguranju nema većih mogucnosti za smanjenje troćkova, tako da postoji velika verovatnoća da deficit probije granicu od 3%.’’

Florin Orban, 21.02.2017, 09:10

Baziran na privrednom rasta od 5,2%, bruto nacionalnom proizvodu od 181 miliardu evra, deficitu od najviše 3% i godišnjoj stopi inflacije od 1,4% državni budžet Rumunije za 2017. godinu, koji je nedavno usvojen u Parlamentu, i dalje izaziva oštre rasprave. Ekonomski analitičar Aurelijan Dokija, u intervju za Radio Rumunija je izmedju ostalog naglasio: ,,Evropska komisija pretpostavlja da će ove godine ritam rasta bruto nacionalnog proizvoda biti od 4,4%. Iako je ritam ubrzan sudeći po evropskom kontekstu, on je niži od prognoze rumunske vlade i ostalih podataka na kojima se budžet bazira, a to bez sumnje stavlja veliki znak pitanja na način na koji će se završiti 2017. godina, Jer ritam rasta ispod 5,2% pretpostavlja i manje budžetske prihode od prognoziranih i veći deficit, koji je po oceni Evropske komisije verovatan. Investicioni troškovi mogli bi ponovo da stradaju, ali izgleda da ni ovo neće biti dovoljno. I u drugim zonama, posebno platama, penzijama, socijalnom osiguranju nema većih mogucnosti za smanjenje troćkova, tako da postoji velika verovatnoća da deficit probije granicu od 3%.’’

Privredni analitičar Radu Sovijani smatra da su prognoze o ekonomskom rastu na kojima se bazira budžet previše optimistične: ,,Iz radoznalosti pročitao sam prognozu Nacionalne komisije za prognozu za 2017. godinu i meni se čini da je privredni rast od 5,2% previše optimističan. Prema ovoj prognozi dopinos industrijske proizvodnje privrednom rastu u 2017. biće dva puta veći nego pre godinu ranije. Nameće se pitanje šta se to znacajno dogodilo da bi se doprinos industrije udvostručio ?

Premijer Sorin Grindeanu je izjavio da će investicije biti veće nego pre godinu dana: ,,Investicioni rashodi procenjuju se na 4,8% bruto nacionalnog proizvoda, veće za 0,9 indeksnih poena u odnosu na 2016. godinu. Budžetska izdvajanja su povećana za pojedina ministarstva. Povećana su takodje izdvajanja na 2% bruto nacionalnog proizvoda za Ministarstvo odbrane, povećani su fondovi za Ministarstvo obrazovanja za 26,2%, za Ministarstvo zdravlja za 10,3% za Ministarstvo poljoprivrede za 83,2% i za Ministarstvo saobraćaja za 60,5%.’’

Budžet predvidja takodje i povećanje plata zdravstvenog osoblje i provetnih radnika, povećanje penzijskog boda od 1. jula, rast minimalne plate i minimalne penzije, izgradnja 90 km autoputeva I 272 km nacionalnih puteva, ugovore o izgradnji 2500 obdaništa i 200 škola.

Poslanik Socijal-demokratske partije Leonardo Badea je naglasio da ove budžetske cifre pokazuju rastuće poverenje u rumunsku privredu, tako da će se efekti vladinih mera odražavati na veću potrosnju. On je dodao da se prilikom izrade budžeta vodilo računa o povećanju ličnih dohodaka stanovništva, većim investicijama u infrastrukturu i smanjenju poreza: ,,Kako izgleda ovaj budžet, napravljen je još jedan korak ka blagostanju gradjana. Ovo je najvažniji pokazatelj da su javne politike korektne. Mi u Rumuniji treba da odustanemo od ekonomskog modela koji se bazira na jeftinoj radnoj snazi. Usvojeni model treba da se zasniva na kvalifikovanu radnu snagu.’’

Senator opozicione Nacionalne liberalne partije (PNL) Florim Kacu je izjavio da liberali imaju ozbiljne sumnje u vezi sa podacima na kojima se bazirala izrada budžeta i nisu glasali za vladin projekat: ,,Ovaj budžet koji je Socijal-demokratska partije predstavila mislim da ne može osigurati ekonomski rast Rumuniji. Neće doneti više novca u džepovima stanovništva, budžetski deficit probiće granicu od 3% i ne garantuje da ćemo na kraju 2017. godine napraviti ekonomski korak napred. Socijal-demokratska partija je stanovnicima Rumunije predstavila budžet koji zadovoljava jedino političku klijentelu i ljude kojima su ekonomska pitanja strana.’’

Recimo na kraju da je prema podacima Nacionalnog statističkog instituta prošle godine privreda Rumunije zabeležila rast od 4,8%.