„Olimpijada osmeha“ po selima

Danas ćemo govoriti o projektu pod nazivom „Olimpijada osmeha“, kroz koji organizator ima za cilj da unese radost i normalnost u živote dece sa sela, koja žive u nepovoljnim uslovima.

Ana-Maria Cononovici и Dejan Perinacz, 03.06.2024, 20:19

Navikli smo da se radujemo i da se hvalimo uspesima naše dece na olimpijadama. Rumunski tinejdžeri izgledaju veoma sposobni da osvoje medalje na olimpijadama iz matematike, fizike, hemije, informatike, u zemlji i inostranstvu, što je zaista obradujuće. Danas ćemo, međutim, govoriti o projektu pod nazivom „Olimpijada osmeha“, kroz koji organizator ima za cilj da unese radost i normalnost u živote dece sa sela, koja žive u nepovoljnim uslovima.

Simona Grigoraš Olaru, osnivač i predsednik asocijacije „Tvoja asocijacija Topolino“ i udruženja „Danas dete, sutra odrastao“, ispričala nam je svoju priču i svoje projekte:

Priča je moćna i vodila je moje korake ka mnogim projektima koji su izmenili sudbine. „Topolino“ je počeo 2017. godine, a pokretna tačka je bila zdravstvena priča mog deteta, koje je rođeno sa urođenom malformacijom, i od tada su stvari dobile drugačiji smisao u mom životu.

Zvanično, od 2017. godine se bavim decom sa medicinskim i socijalnim problemima, a bavim se i posebnim slučajevima dece sa sela, gde se ne stiže često, osim na Božić ili Uskrs. A ja ih stalno posećujem, jer sam tokom godina otkrila mnogo slučajeva dece koji žive sami i koje odgajaju  bake i deke, ili starija braća i sestre. I nekako, polako, polako, mnoge stvari su dobile drugačiji smisao u mom životu i moja motivacija je sve jača sa svakim slučajem sa kojim se susrećem.

I lična životna priča ju je pripremila da se suoči sa izazovima i tako se pojavio projekat „Olimpijada osmeha u selima“, o čemu nam je Simona Grigoraš Olaru rekla:

To je projekat blizak mojoj duši, pokrenula sam ga 2018. godine, počela sam sa njim u mestu Dor Marunt, u okrugu Kalaraši, gde smo sa direktoricom škole u ​​mestu Dor Marunt okupili decu sa posebnim socijalnim potrebama iz jednoroditeljskih porodica, sa visokim rizikom od napuštanja škole, decu sa lošim zdravstvenim stanjem. I razmišljali smo kako da ovu decu, tužnije sudbine od drugih, nasmejemo, da im stvorimo lepe uspomene, da imaju neke primere u životu, pa da mogu da kažu „ želim da i ja postanem takav kad porastem“.

I polazeći od ove ideje, da izmamimo osmeh tamo gde ima tuge, kreirali smo ovaj koncept „Olimpijade osmeha“, gde obavljamo brojne aktivnosti, počev od oblasti edukacije i svesti o ishrani, gde učimo ovu decu iz sela da je dobro jesti više prirodne hrane, a ne samo keksa i sokova, da se potrude da ne jedu samo slatkiše i da jedu zdravo povrće iz bašte, sir od krave ili koze, zavisi koje sve životinje imaju u svom dvorištu.

Osim ovog obrazovnog aspekta, posebno smo se fokusirali na igru, jer „Olimpijada osmeha“ znači mnogo igre, i za njih smo inicirali sve vrste timskih igara, jer nas zanima kohezija među njima. Na kraju obično završimo sa piknikom, bilo na sportskom terenu ili na travi, i tu sedimo i pričamo. Razgovaramo o tome šta svi imaju kod kuće: baku, štene, mačku, sestru.

Saznali smo da se učesnici takmiče u slagalicama, povezuju tačke na papiru otkrivajući tragove za druge igre ili učestvuju u genijalno osmišljenim štafetama u prirodi, da bi se kasnije sve nagradilo namirnicama koje oni, uglavnom, samo vide na slikama, i sa sredstvima za ličnu higijenu. Simona Grigoraš Olaru najavila je još jedan projekat:

Prvog juna idemo u Prihvatilište „Majka i dete“, blizu grada Đurđua, gde imamo majke i decu spasene od nasilja u porodici. Reč je o parohijskom prihvatilištu „Sveti Mihail i Gavril“, negde na 5 km od grada Đurđua, gde žive majke i deca koji su pod staranjem Uprave za zaštitu deteta, upravo da im se omogući prelaz u miran i zaštićen život. Posetićemo ih 1. juna, na „Dan deteta“ i biće sigurno mnogo smeha, igre, a donosimo im ono najophodnije: hranu, odeću, igračke, igrice, nameštaj.

I kao ohrabrenje za sve nas, Simona Grigoraš Olaru, osnivač i predsednik asocijacije „Tvoja asocijacija Topolino” i udruženja „Danas dete, sutra odrastao”, dodala je:

Nikad ne zaboravimo odakle smo krenuli i ostanimo dobri, jer ne znamo u kom pravcu će nas život odvesti. Tokom svog života i svojih putovanja, to sam naučila! Imam mnogo projekata kojima su potrebni podrška, volonteri, partnerstva, jer je tako jednostavno promeniti stvari na bolje, oko nas, samo dovoljno je da to poželimo.

A nema šta više da se doda na ove lepe reči pune mudrosti!