Opasnosti koje prete rumunskoj privredi (14.02.2017)
Rumunija se nalazi u povoljnoj makroekonomskoj situaciji, ali opasnosti po finansijsku stabilnost, iako manje, ne mogu se zanemariti. U ovim uslovima potrebna je obazriva ekonomska politika’’–navodi se u Izveštaju Narodne banke Rumunije koji je predstavio viceguverner Liviju Vojnea. Rumunija je postigla u poslednje vreme jednu od najviših stopa privrednog rasta u Evropi: ,,Makroekonomska situacije je povoljna, a opasnosti po finansijsku makroekonomsku stabilnosti su smanjene, ali ostaju i dalje značajne. Ekonomski rast je održiv i rizik od naglog opadanja poverenja investitora u ekonomije u uponu ostaje na visokim kvotama i jace je u odnosu na izvestaj iz meseca aprila 2016. godine, a banke su nastavile čišćenje bilansa od promašenih investicija.’’
Florin Orban, 24.01.2017, 10:42
Rumunija se nalazi u povoljnoj makroekonomskoj situaciji, ali opasnosti po finansijsku stabilnost, iako manje, ne mogu se zanemariti. U ovim uslovima potrebna je obazriva ekonomska politika’’–navodi se u Izveštaju Narodne banke Rumunije koji je predstavio viceguverner Liviju Vojnea. Rumunija je postigla u poslednje vreme jednu od najviših stopa privrednog rasta u Evropi: ,,Makroekonomska situacije je povoljna, a opasnosti po finansijsku makroekonomsku stabilnosti su smanjene, ali ostaju i dalje značajne. Ekonomski rast je održiv i rizik od naglog opadanja poverenja investitora u ekonomije u uponu ostaje na visokim kvotama i jace je u odnosu na izvestaj iz meseca aprila 2016. godine, a banke su nastavile čišćenje bilansa od promašenih investicija.’’
U zaključku Izveštaja se navodi da je smanjen rizik od zakonske nestabuilnosti u finansijsko-bankarskoj oblasti posle odluke Ustavnog suda Rumunije da bankarski dužnici mogu vratiti hipotekarni stan banci kada su u nemogućnosti da otplate kredit. Viceguverner Barodna banke Rumunije Liviu Vojnea kaže da su posle ove odluke smanjeni i pridruzeni rizici. U aprilu 2016. godine prilikom prethodnog izvestaja zakonske inicijative o vraćanju hipotekarnih stanova bankama i konverzije kredita u francuskim francima okvalifikovane su kao visoki rizik: ,, Za banke gubici će biti reprogramirani posle odluke Ustavnog suda, a sve dok odluke imaju individualni karakter ova dva zakona se ne mogu više smatrati uzrocima gubitaka.’’
Guverner Narodne banke Mugur Isaresku je objasnio: ,,Medju prvima sam istakao da se nalazimo u veoma povoljnoj makroekonomskoj situaciji. U mojoj 26. godišnjoj karijeri Rumunija nikada nije bila u boljoj situaciji. Ali treba da kažem da u ovom periodu nikada nisu bili veći rizici. Jedan rizik je opasniji kada si negde gore. Nemamo mnoge novine, malo populizma kao u 90-tim godinama, ali tada smo bili na nižem nivou. Nije isto kada padnete sa prizemlja ili sa 11 sprata. I ovo treba rumunsko društvo da shvati. Živimo u paradoksalno vreme. Makroekonomska situacija je dobra, rizici veliki i makroekonomske tenzije ogromne.’’
U ovom kontekstu Mugur Isaresku kaže da je od velike važnosti da se odbrane makroekonomska ravnoteža i finansijska stabilnost, jer svako skretanje predpostavlje, ranije ili kasnije, bolne korekcije. On je dodao da su od suštinske važnosti strukturne reforme za podsticanje potencijala rasta Rumunije, jedini važeći način za osiguranje održivog razvoja zemlje. Na globalnom planu volatilnost je reč koja opisuje najbolje situaciju na političkom, ekonomskom i geopolitičkom planu- zaključak je predstavnika Narodne banke Rumunije
Glavni rizici sa kojima sa Evropa suočava u tesnoj su vezi sa prekomernim rastom kreditiranja u Kini, sa Brekitomi i izborma u nekoliko evropskih država.
Glavni ekonomista Narodne banke Rumunije Katalin Pauna smatra da je rizik od prekomernog deficita znacajan, ako se nastavi sadasnji politicki trend: ,,Skoro sve države su u poslednje vreme primenile politike smanjenja fiskalnog deficita. Kada je reč o prgnozama za Rumuniju, one idu u suprotnom smeru. Evropska komisija smatra da postoji ozbiljan rizik da ove godine deficit probije grabnicu od 3% i da predjemo u fazu prekomernog deficita. Postoji takodje mogućnost da naš fiskalni deficit premaši prosek Evropske unije, što se odavno nije desilo.U sadašnjim političkim uslovima ocenjujemo da je rizik da predjemo 3% velik, tako da treba da korigujemo seriju politika.’’
Medjutim Katalin Pauna smatra da ukoliko će Vlada realizovati odredjene mere, tačnije poboljšanje prikupljanja i prioritizaciju javnih rashoda, Rumunija bi mogla da izbegne, i to veoma lako, budžetski deficit iznad 3%. Predstavnici nove vlade predvodjene premijerom Sorinom Grindeanuom tvrde da će budžetski deficit ove godine biti ispod 3% bruto nacionalnog proizvoda.
