„Posadite za spomen i dugo sećanje“ (22.11.2022)

U Izraelu se drveće sadi u znak sećanja na one kojih više nema među živima. U Velikoj Britaniji porodica se može obratiti opštini i platiti postavljanje klupe na mestu dragom preminuloj osobi.

Ana-Maria Cononovici, 22.11.2022, 18:30

U Izraelu se drveće sadi u znak sećanja na one kojih više nema među živima. U Velikoj Britaniji porodica se može obratiti opštini i platiti postavljanje klupe na mestu dragom preminuloj osobi.

Nedavno je i u našoj zemlji pokrenut projekat Posadite za spomen i dugo sećanje“ Društvenog centra Poželi dobro“. I pošto je to prvi projekat u kojem je učestvovala otkako oplakuje svog oca, priču o projektu ispričala nam je Klaudija Udresku iz Centra Poželi dobro“:

Projekat Posadite za spomen i dugo sećanje nastao je iz potrebe da se javno i otvoreno priča o žalosti. I kako se to tačno dogodilo? Melanija Medeljanu, osnivač Društvenog centra Poželi dobro, jednom je razgovarala sa osobom koja je izgubila više dragih osoba u strašnoj saobraćajnoj nesreći. I u tom trenutku dotična osoba je pokušavala da priča o onima koji više nisu među nama. Sve što je dobila kao odgovor bilo je ‘proći će’, ‘vreme leči sve’, ‘budi jaka’, ‘ne plači’, iako sve što je ona želela je da može ispričati svoj bol, do još malo zadrži uspomenu na one koji više nisu bili tu, da ih oseti blizu, pričajući o njima. Ona je nastavila svoje napore u tom pravcu, a onda je oko nje zavladala tišina. Niko je više nije zvao. Zatim nam je došla ideja, iz filma Koko, da se naše postojanje nastavlja dokle god nas se neko seća. A onda smo se zapitali kako bismo mogli da učinimo da ti ljudi nekako, negde, žive zauvek? I tako se pojavila ideja o web stranici www.plantatiinamintire.ro, gde svi koji to žele mogu ispričati priču o voljenoj osobi koje više nema među nama. To su izuzetno emotivne i lepe priče, u kojima reči imaju veliku težinu. Od srca vas pozivam da ih pročitate. Nakon sajta nam je došla ideja o drveću koje je simbol života, ali i materijalnosti. Jer drvo se čak može i zagrliti. A to drvo, u našem projektu, može da ispriča kroz QR kod priču o voljenoj osobi, koje više nema.“

Tako se, početkom novembra, pojavio prvi park uspomena. Klaudija Udresku nastavlja:

I tako je nastao prvi park čežnje u Rumuniji, u Lugožu, park koji smo zvanično otvorili 5. novembra ove godine. To je park koji posmatran odozgo ima oblik beskonačnosti, u kojem 100 breza govore priče o čežnji, sa drvetom ginko bilobe u sredini, kao simbol života. U Lugožu postoji 100 breza ljubavi, sa 100 životnih priča okupljenih u prvom parku ove vrste u Rumuniji. Kada smo otvorili park u Lugožu, bilo je puno emocija. Bilo je više desetina ljudi koji su došli da postave na drvo breze pločicu sa QR kodom, pločicu koja povezuje, kao što sam vam rekla, brezu sa pričom o voljenoj osobi koje više nema. A neko mi je rekao – sad kad sam posadila ovu brezu, moji novembarski dani će uvek biti zeleni, makar u jesen drveće otreslo bakarno lišće“, ili kako nam je druga osoba rekla – na duši mi je lakše jer priča moje majke ne ostaje zatvorena samo u mojoj duši, nju nose zasađene breze“. A šta može biti punije života od parka u kojem će buduće generacije voleti, šetati, igrati se ili tražiti zaklon u hladu breza zasađenih u spomen.

Pristup, kroz koji se život nastavlja u drugačijem obliku, kako nam je rekla Klaudija Udresku:

Kroz ovaj park bol i tuga se pretvaraju u život. Došli su ljudi iz Brašova, iz Plopenija, iz Krajove, iz Temišvara, iz Bukurešta. Neki od njih su čak zagrlili drvo, jer su osetili potrebu da zagrle svoju izgubljenu dragu osobu, pa su zagrlili ovu ‘brezu čežnje’. Neko drugi je rekao da će redovno dolaziti da zaliva svoje drvo da naraste veliko. Proveli smo nekoliko sati u priči, na klupama kraj breza. Mnogi su telefonom zvali svoje drage osobe putem aplikacije WhatsApp jer je mnogo ljudi, među onima koji su zasadili svoje drvo, zapravo, van zemlje. Pozivam vas od sveg srca da, na sajt www.plantatiinamintire.ro, pročitate priče koje su napisane sa puno bola, ali i s puno ljubavi, jer ništa nije trajnije, verujemo, od ljubavi s kojom su bile napisane priče, ljubav sa kojom je svaka od reči odabrana. Znamo koliko je bilo teško pisati ove priče i zahvaljujemo se na ukazanom poverenju. I također želim da kažem da je celi mesec novembar posvećen sećanju na one koji više nisu među nama, osim u našim srcima, jer želimo pomoći svima kojima je potrebna pomoć da prebrode žalost i tugu koju svi mi osećamo u određenom momentu u našem životu.

I to je bio samo prvi korak ovog projekta koji će se nastaviti sve dok postoje ljudi čiju čežnju treba umiriti. Klaudija Udresku objašnjava:

Ono što sada zaista želimo, i zahvaljujemo vam se na stotinama poruka koje smo primili, jeste da proširimo ovo koren-sećanje po celoj zemlji. Za nas je bitno da se ovakav projekat radi u partnerstvu sa opštinom grada ili mesta, jer mi dolazimo i sadimo, ali je potrebno da mesna administracija dalje brine o ovom parku, dugoročno, da bi park opstao, jer ovo drveće nije obično drveće, jer to nije običan park. To je park u kojem svako drvo nosi sećanje nekoga ko je to drvo posadio, na neku dragu osobu, koje više nema. I sa velikom emocijom i radošću možemo vam reći da će naredna dva parka biti otvorena u Bukureštu i Oradei. Svim srcem ćemo doći tamo gde je opština grada otvorena za takav projekat, a to nam je velika želja. Jer svuda ljudi vole i svuda, nekom dragi ljudi, napuštaju ovaj svet i svuda je ljudima potreban, gotovo sveti prostor, usuđujem se da kažem, u kome će šaputati svoju čežnju i ta čežnja da se usliši. I usudila bih se zamoliti da podržite ovaj naš projekat Posadite za spomen i dugo sećanje“. Ako posetite našu web stranicu www.zidebine.ro, moći ćete pronaći načine da nas podržite. Možda je najjednostavniji – SMS poruka na 8845 sa tekstom sus, za donaciju od 2 eura mesečno.

Jesen je. Ali čežnje oživljavaju, uspomene na one kojih više nema među nama ostaju življe nego ikad kroz parkove breze-čežnje.