Poseta Deda Mrazovoj radionici
Ništa nije lepše tokom zimskih praznika od božićnih ukrasa koji krase jelku ili zgrade!
Dejan Perinacz и Ana-Maria Cononovici, 07.01.2025, 18:34
Ništa nije lepše tokom zimskih praznika od božićnih ukrasa koji krase jelku ili zgrade!
Međutim, malo ljudi danas zna da su pre hrišćanstva biljke i drveće koje je zeleno tokom cele godine imalo poseban značaj za ljude tokom zime. Istorija božićnih jelki, međutim, ima brojna korena, od upotrebe zimzelenih jelki u starom Egiptu i starom Rimu, do nemačke tradicije jelki okićenih svećama, iz XVII veka, običaja koji su dospeli u Ameriku početkom XIX veka. Tradicija kićenja jelke u Rumuniji pojavila se posle 1866. godine, dolaskom dinastije Hohencolern, kada je na dvoru kralja Karla I kićena prva jelka.
Sa pojavom ovog običaja, ukrasi za jelku su se takođe diversifikovali, a ručno proizvedeni su postali retkost. To je slučaj i sa globusima napravljenim u mestu Kurtja de Ardžeš, u takozvanoj „Fabrici Deda Mraza“. Sandu Nikita, menadžer kompanije u Kurtja de Ardžeš, koja se naziva i „Fabrika Deda Mraza“, rekao nam je odakle dolazi ova ideja:
To je više stilska figura, metafora. Ova metafora je kreacija kompanije iz grada Kurtja de Ardžeš, koja proizvodi staklene globuse za božićnu jelku. Ova delatnost je osnovana 1989. godine, na inicijativu jednog američkog veletrgovca. Razvijala se uz investicije sa obe strane, uspevajući posle 2000. da se proširi od Amerike do Japana, sa nivoom proizvodnje od oko 1.000.000 jedinica godišnje.
U ovom periodu, naravno, i naši proizvodi su se diversifikovali, od jednostavnijih, 1989. godine, do veoma složenih, koji su se izdvojili na evropskom i američkom tržištu, a taj trend se nastavio sve do 2005. Od 2006 – 2007. godine započeli smo ovu aktivnost „Fabrika Deda Mraza“, sa planiranim izletima na kojima posetioci mogu da posmatraju kako se proizvode stakleni božićni globusi. Oni mogu da prate ceo tehnološki tok, od oblikovanja duvanjem ustima, zatim ukrašavanja i drugih operacija, do stavljanja ovih ukrasa u kutije i na jelku.
Pitali smo Sandua Nikitu kome su ove radionice namenjene:
To je zanimljiva i atraktivna aktivnost za decu i mlade, posebno zato što ih izvlači iz te onlajn zone i uvodi u stvarni život. Video sam da, dok su kod nas, niko ne koristi mobilni telefon osim da fotografiše različite faze rada i izrade staklenih ukrasa za jelku.
I kako su se vremenom modeli ovih božićnih ukrasa diversifikovali, Sandu Nikita nam je detaljnije o tome ispričao:
Imamo najmanje 2.000 modela, od kojih se svaki razlikuje po nacrtanoj temi, obliku i drugim elementima. Štaviše, ove godine smo uradili retrospektivu modela od 1989. do danas, na izložbi koja sadrži 5.600 eksponata naših ornamenata tokom vremena. Izložba je i za posetu, ali je koristimo i kao radni element za trgovce koji biraju noviji ili stariji model. Većina ljudi bira retro modele i kaže nam: „to su globusi našeg detinjstva“.
Tržište je preplavljeno svim vrstama ukrasa koje generalno možemo nazvati kičem. Mnogo nam je stalo do umetničke forme predmeta. U stvari, Marta Stjuart, poznata u književnom svetu u Sjedinjenim Državama, godinama za redom naručuje globuse od nas i takođe je napisala lepu priču o zimskim praznicima i tome kako su rumunska deca uključena u ove zimske praznike. Bio je to razlog ponosa za nas i za „Fabriku Deda Mraza“ u našem gradu! Naši globusi su bili na jelki u Beloj kući u Vašingtonu, a bili su i na božićnoj jelki japanskih careva.
Od našeg sagovornika saznajemo da i ove godine globusi proizvedeni u „Fabrici Deda Mraza” u Kurtja de Ardžeš zauzimaju ponosno mesto na okićenoj jelki, na Bazaru rumunskog predstavništva u Briselu, gde se izlažu svake godine, već sedam godina.
A, ako smo vas izmamili svojom pričom, znajte da ove ručno rađene staklene globuse možete kupiti i u četiri onlajn prodavnice. Sandu Nikita je zaključio čestitkom:
Fabrika Deda Mraza u Kurtja de Ardžeš želi svima srećne božićne praznike! Svim Rumunima, ma gde bili!
A, pošto danas svi Srbi širom sveta slave srpski Božić, želimo vam svima Srećan i blagosloven Božić!
