Povoljnosti za investiranje (01.11.2016)

Nemačke firme imaju i dalje poverenje u investicione plasmane u rumunsku privredu i gledaju sa optimizmom na budućnost, navodi se u istraživanju Bilateralnih trgovinskih komora u Nemačkoj. Prema oceni predstavnika Rumunsko-nemačke trgovinske i industrijske komore poverenje u sadašnju vladu Rumunije je pojačano i istovremeno i nada da će se usvojiti mere potrebne za nastavljanje reformi. 30% ispitanih firmi ocenjuje da je sadašnja ekonomska situacija bolja nego pre godinu dana, a 56% da je nepromenjena. Iako su mnoge nemačke firme još nezadovoljne zbog pojedinih privrednih faktora, 91% učesnika u sondaži izabralo bi ponovo Rumuniju za plasman investicija. Ekonomska razmena izmedju Rumunije i Nemačke povečana je za skoro 14% u poslednjoj godini kao i nemačke investicije koje imaju pozitivne perspective. ,,Nemački poslovni ljudi odlučuju se pre svega za Transilvaniju i zbog činjenice da mnogi ljudi govore nemački, ali i blizine mreže evropskih autoputeva’’- kaže lector univerziteta Djordjiana Kostin, podpredsednica Asocijacije poslovnih ljudi nemačkog govornog jezika iz severne Transilvanije i upravnik jedne poznate konsalting firme: ,,Nemački investitori, posebno oni koji dolaze u zoni Transilvanije i grada Kluža zainteresovani su za mašinogradnju, aeronautiku, IT, ali i za poljopriverdu ili konsalting. Mi smo sa delegacijom predvidjenom princom Raduom u Nemačkoj imali susrete sa Trgovinskom komorom Diseldorfa i sa inostranih investitorima. Ovi su pokazali veliki interes za našu zemlju, pre svega zbog geografskih uslova i položaja, ali i političke stabilnosti, pripadnosti naše zemlje Evropskoj uniji, niskim cenama, jeftinom random snagom, snabdevanjem sirovinama i niskih kirijama. Zona Transilvanije je interesantna zbog vikokvalifikovane radne snage i činjenice da ovde mnogi govore više stranih jezika.’’

Florin Orban, 31.10.2016, 09:23

Nemačke firme imaju i dalje poverenje u investicione plasmane u rumunsku privredu i gledaju sa optimizmom na budućnost, navodi se u istraživanju Bilateralnih trgovinskih komora u Nemačkoj. Prema oceni predstavnika Rumunsko-nemačke trgovinske i industrijske komore poverenje u sadašnju vladu Rumunije je pojačano i istovremeno i nada da će se usvojiti mere potrebne za nastavljanje reformi. 30% ispitanih firmi ocenjuje da je sadašnja ekonomska situacija bolja nego pre godinu dana, a 56% da je nepromenjena. Iako su mnoge nemačke firme još nezadovoljne zbog pojedinih privrednih faktora, 91% učesnika u sondaži izabralo bi ponovo Rumuniju za plasman investicija. Ekonomska razmena izmedju Rumunije i Nemačke povečana je za skoro 14% u poslednjoj godini kao i nemačke investicije koje imaju pozitivne perspective. ,,Nemački poslovni ljudi odlučuju se pre svega za Transilvaniju i zbog činjenice da mnogi ljudi govore nemački, ali i blizine mreže evropskih autoputeva’’- kaže lector univerziteta Djordjiana Kostin, podpredsednica Asocijacije poslovnih ljudi nemačkog govornog jezika iz severne Transilvanije i upravnik jedne poznate konsalting firme: ,,Nemački investitori, posebno oni koji dolaze u zoni Transilvanije i grada Kluža zainteresovani su za mašinogradnju, aeronautiku, IT, ali i za poljopriverdu ili konsalting. Mi smo sa delegacijom predvidjenom princom Raduom u Nemačkoj imali susrete sa Trgovinskom komorom Diseldorfa i sa inostranih investitorima. Ovi su pokazali veliki interes za našu zemlju, pre svega zbog geografskih uslova i položaja, ali i političke stabilnosti, pripadnosti naše zemlje Evropskoj uniji, niskim cenama, jeftinom random snagom, snabdevanjem sirovinama i niskih kirijama. Zona Transilvanije je interesantna zbog vikokvalifikovane radne snage i činjenice da ovde mnogi govore više stranih jezika.’’

Atraktivnost Rumunije za inostrane investitore leži i u fiskalnoj relaksciji odnosno smanjenju pdv-a na 20% od ove godine i na 19% od iduće godine, u smanjenju poreza na dividende sa 16% na 5% i eliminisanju takse na posebne objekte od 2017. godine- smatra Greg Konječni, menadjer Vlasničkog fonda. Obaj investicioni fond vlada Rumunije je osnovala 1995. godine sa ciljem da se odštete osobe čija je imovina nezakonito konfiskovana u vreme komunizma. Vlasnički fond je jedan od najvažnijih investicionih fondova u srednjoj i istočnoj Evropi zahvaljujući akcijama u najvećim rumunskim kompanijama. Sektori sa najvećim razvojnim potencijalom su po oceni Grega Konječnija energetika, saobraćaj, IT, bankarstvo, gradjevinarstvo, poljoprivreda i zdravstvo. IT i poljoprivreda imaju sve veći udeo. IT predstavlja 6% bruto nacionalnog proizvoda i po oceni Konječnog ima šanse da dostigne 10% u narednom periodu, pre svega zbog solidne infrastructure, niskih troškova i kvalifikovane radne snage.,, Makroekonomski temelji su pozitivni, javni dug je ispod 40% bruto nacionalnog proizvoda, budžetski deficit je pod kontrolom, spoljnotrgovinski deficit u 2015. godini pao je ispod 1% prvi put posle 25 godina, a stopa inflacije je na istorijskom minimumu’’- ocenjuje Greg Konječni. Drugim rečima Rumunija je u dobroj formi posle okončanja aranžmana sa MMF-om koji prognozira da će naša zemlja ove godine zabeležiti najviši privredni rast u Evropi, od 5%.

Recimo i to da je italijanska firma Pireli investirala 200 miliona evra u fabriku guma za bicikle u gradu Slatina. Ista grupa investirala je ranije više stotina miliona evra u autogume u istom gradu. Premijer Rumunije Dačijan Čolos je izjavio: ,,Četvrta razvojna i investiciona etapa Pirelija pokazuje da je poslovna atmosfera u Rumuniji atraktivna, ne samo kada je reč o jeftinoj radnoj snazi već i kvalitetu i ekonomskoj predvidljivosti. Rumunske perspektive rasta privlače sve veći broj investitora.’’

Prema podacima Narodne banke Rumunije direktne inostrane investicije u našu zemlju premašile su 2,7 miliardi evra u prvih osam meseci tekuće godine i u odnosu na isti period 2015. veće su za 17,4%.