Pregovori Evropske unije o Bregzitu (12.06.2018)

Evropska unija poverila je Mišelu Barnijeu, bivšem evropskom komesaru i u više navrata članu francuske vlade, mandat da pregovara o svim aspektima izlaska Velike Britanije. Snaga mandata, kaže Barnije leži u evropskom jedinstvu: ,, Ja spadam medju mnoge koji iskreno žale zbog ishoda referenduma u Velikoj Britaniji. Bregzit ne donosi dodatnu vrednost. Obe strane gube. Mislim da smo zajedno snažniji. Suocavamo se sa velikim izazovima: geopolitikom, terorizmom, siromaštvom naročito na ogromnom afričkom kontinentu, klimatskim promenama, digitalizacijom. U ovoj situaciji postavlja se pitanje da li je bolje da ostanemo zajedno kako bismo pronašli odgovor na ove izazove, odbranili interese, naš način socijalne tržisne ekonomije, naše evropske vrednosti? Da li je bolje da budemo solidarni ili solitarni? Moj odgovor je da treba da budemo solidarni, da budemo zajedno, da budeo Evropljani ne samo rodoljubi, ne samo Belgijanci, Letonci, Portugalci, Španci ili Grci. Treba da budemo Evropljani jer u suprotnom nećemo imati potrebnu težinu i drugi će odlučivati umesto nas.

Florin Orban, 12.06.2018, 00:06

Evropska Unija, u koju od 2007. godine spada i Rumunija, suočava se sa novim iskušenjima, a možda najveće je izlazak Velike Britanije, jedna od najačih evropskih i svetskih ekonomskih i političkih sila. Evropska radio mreža Euranet Plus, čiji je osnivač i Radio Rumunija, organizovala je nedavno raspravu sa Mišelom Barnijeom, šefom pregovaračkog tima Unije koji o sporazumu o Bregzitu. O političko-ekonomskom okviru u koji se odvijaju pregovori Mišel Barnije je rekao: ,,Imamo novi kontekst posle 2016-2017. godine. U 2016. godini održan je referendum o Bregzitu. Prvi put jedna članica-i to velika-želi da napusti Evropsku uniju. Ovo dokazuje da nismo zatočenici Evropske unije. Nekoliko meseci kasnije došao je izbor Donalda Trama koji ima novi pristup transatlanskim odnosima. Imamo veoma složen geopolitički kontekst, izraženu nestabilnost, ratove sa krizama u zaledju Sredozemlja i atentatima na Srednjem istoku. Prošla je godina od groznog atantata u Mančesteru koji je odneo 22 ljudska života i ranio 800 osoba. Sve ovo evropskim liderima stvara osećaj odgovornosti. Konstatovao sam da je tako od samog početka moje misije. Želeo sam da razgovaram sa njima, u njihovim kancelarijama, sa šefovima država, vlada i važnim ministrima koje se bave pitanjem Bregzita. zatim želeo sam da vodim razgovore sa predsednikom Evropskog saveta Žan Klod Junkerom, predsednikom Evropskog parlamenta, gospodinom Tijanijem. Svi ovi ispoljavaju osećaj odgovornosti i shvataju složenost situacije.

Evropska unija poverila je Mišelu Barnijeu, bivšem evropskom komesaru i u više navrata članu francuske vlade, mandat da pregovara o svim aspektima izlaska Velike Britanije. Snaga mandata, kaže Barnije leži u evropskom jedinstvu: ,, Ja spadam medju mnoge koji iskreno žale zbog ishoda referenduma u Velikoj Britaniji. Bregzit ne donosi dodatnu vrednost. Obe strane gube. Mislim da smo zajedno snažniji. Suocavamo se sa velikim izazovima: geopolitikom, terorizmom, siromaštvom naročito na ogromnom afričkom kontinentu, klimatskim promenama, digitalizacijom. U ovoj situaciji postavlja se pitanje da li je bolje da ostanemo zajedno kako bismo pronašli odgovor na ove izazove, odbranili interese, naš način socijalne tržisne ekonomije, naše evropske vrednosti? Da li je bolje da budemo solidarni ili solitarni? Moj odgovor je da treba da budemo solidarni, da budemo zajedno, da budeo Evropljani ne samo rodoljubi, ne samo Belgijanci, Letonci, Portugalci, Španci ili Grci. Treba da budemo Evropljani jer u suprotnom nećemo imati potrebnu težinu i drugi će odlučivati umesto nas.

Rumuni spadaju u najmobilnije stanovnike unutar Evropske unije, a perspektiva Bregzita stvara zabrinutost, naočito kada je reč o pravima Rumuna koji rade i žive u Velikoj Britaniji, kao i o perspektivi slobodnog kretanja posle izlaska Velike Britanije iz Evropske unije.U okviru rasprave Radio Rumunija je postavio pitanje šefu pregovarača Evropske unije u kojoj meri se može garantovati očuvanje mobiliteta dražavljana Evropske unije u Velikoj Britaniji? ,,Traba da napravimo razliku kada govorimo o državljanima koji su već tamo, koji su se odlučili na ovaj izbor, o studentima, lekarima. Mnogi rumunski ili bugarski lekari rade u britanskom zdravstvenom sistemu. Od jednog rumunskog novinara dobio sam informaciju da 330-350 000 Rumuna i radi u Velikoj Britaniji. Oni daju veliki doprinos britanskoj privredi i progresu. Za sve ove, kao i za 3,5 miliona evropskih državljana koji rade u jednoj od 27 zemalja Unije, postigli smo načelni dogovor sa britanskom stranom o garantovanju prava tokom celog njihovog života, uključujući socijalno pravo, socijalnu sigurnost, socijalnu zaštiu, porodicne dodatke …. I to tokom celog njihovog života. Drugo je pitanje položaj gradjana koji će putovat u jednom ili drugom smeru posle izlaska Velike Britanije iz Evropske unije. Dogovorena prava sa Ujedinjenim Kraljevstvom su garantovana, ako sve teće po planu, ne samo do dana Bregzita, već do kraja ovog tranzitnog perioda koji se završava 31. decembra 2020. godine. Ako se drzavljani odluče da se presele u Veliku Britaniju do 2020. godine njihova prava će biti garantovana, pod uslovom da postignemo dogovor sa Britancima. Nakon toga sve zavisi od naših sporazuma sa Britancima i od njihove politike prema emigraciji.

.