Pregovori o Bregzitu (19.06.2018)
Pitanje izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije, odlučeno na britanskom referendumu 2016. godine, predstavlja izazov bez presedana za evropsku zajednicu. Pregovori koji se vode oko dogovora o dobrovoljnom rastavnku su veoma delikatni, sa mnogim komplikovanim poglavljima. Evropska radio mreža Euranet, čiji je osnivač i Radio Rumunija, organizovala je nedavno raspravu na kojoj je učestvovao i Mišel Barnije, šef pregovaračkog tima Evropske unije za izlazak Velike Britanije iz Unije. Prošlih dana predstavili smo nekoliko aspekata pregovora i prioritete medju koje spadaju prava evropskih državljana koji žive u Velikoj Britaniji, odnosno Britanaca u Evropskoj uniji, kao i pitanja slobodnog protoka ljudi, kapitala i usluga posle Bregzita. Postoji odredjena zabrinutost kog evropskih zvaničnika i poslovnih krugova u Evropskoj uniji da bi posle Bregzita Velika Britanija mogla da usvoji politike nelojalne konkurencije. Mišel Barnije kaže: ,,Ovo je veoma važno pitanje jer se radi o prehrambenoj sigurnosti, konkurentnosti preduzeča i damping riziku koji zabrinjavaju posle Bregzita. U okviru budućih odnosa sa Velikom Britanijom nećemo prihvatiti da u našoj neposrednoj blizini imamo jednu veliku državu koja bi vodila politiku fiskalnog dampinga, dampinga u oblast zaštite čovekove sredine ili socijalne oblasti. Ovo pitanje ćemo jasno postaviti kako bi se pregovori mogli odvijati na korektnim osnovama, vodeći računa o pravilima igre, kako bismo izbegli opasnosti od dampinga, fiskalne konkurencije ili gubljenja naših prava. U vezi sa finansijskim uslugama koje imaju važnu ulogu za London, najveći finansijski centar Evropske unije, jasno je da će posle napuštanja Unije britanske finansijske institucije izgubiti ,,finansijski pasoš, drugim rečima neće biti u istoj situaciji ako ne premeste deo aktiva i usluga ovde kod nas, u Evropsku uniju.
Florin Orban, 19.06.2018, 09:15
Pitanje izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije, odlučeno na britanskom referendumu 2016. godine, predstavlja izazov bez presedana za evropsku zajednicu. Pregovori koji se vode oko dogovora o dobrovoljnom rastavnku su veoma delikatni, sa mnogim komplikovanim poglavljima. Evropska radio mreža Euranet, čiji je osnivač i Radio Rumunija, organizovala je nedavno raspravu na kojoj je učestvovao i Mišel Barnije, šef pregovaračkog tima Evropske unije za izlazak Velike Britanije iz Unije. Prošlih dana predstavili smo nekoliko aspekata pregovora i prioritete medju koje spadaju prava evropskih državljana koji žive u Velikoj Britaniji, odnosno Britanaca u Evropskoj uniji, kao i pitanja slobodnog protoka ljudi, kapitala i usluga posle Bregzita. Postoji odredjena zabrinutost kog evropskih zvaničnika i poslovnih krugova u Evropskoj uniji da bi posle Bregzita Velika Britanija mogla da usvoji politike nelojalne konkurencije. Mišel Barnije kaže: ,,Ovo je veoma važno pitanje jer se radi o prehrambenoj sigurnosti, konkurentnosti preduzeča i damping riziku koji zabrinjavaju posle Bregzita. U okviru budućih odnosa sa Velikom Britanijom nećemo prihvatiti da u našoj neposrednoj blizini imamo jednu veliku državu koja bi vodila politiku fiskalnog dampinga, dampinga u oblast zaštite čovekove sredine ili socijalne oblasti. Ovo pitanje ćemo jasno postaviti kako bi se pregovori mogli odvijati na korektnim osnovama, vodeći računa o pravilima igre, kako bismo izbegli opasnosti od dampinga, fiskalne konkurencije ili gubljenja naših prava. U vezi sa finansijskim uslugama koje imaju važnu ulogu za London, najveći finansijski centar Evropske unije, jasno je da će posle napuštanja Unije britanske finansijske institucije izgubiti ,,finansijski pasoš, drugim rečima neće biti u istoj situaciji ako ne premeste deo aktiva i usluga ovde kod nas, u Evropsku uniju.
Realnost Bregzita i rezultat referenduma koji je izazvao ovaj proces stvara nove izazove. Mišel Barnije postavio je u okviru rasprave održane na inicijativu Evropske radio mreže Euranet nekoliko pitanja koja se vec nagoveštavaju: ,,Kako reformisati Evropsku uniju? Kako pomiriti državljane sa Evropom kada su oni u pravu, kako izvući pouke iz Bregzita? Treba da se zamislimo, jer su mnogi glasali protiv Evrope, protiv mondijalizacije, jer ih Evropa ne štiti dovoljno? Primečuje se da su evropski lideri Žan Klod Junker u svom govoru o stanju Unije ili predsednik Makron i Kancelarka Merkel počeli da daju odgovore. Evropska komisija je predložila i ovi predlozi su na putu konkretizacije kada se reč o evropskoj odbrani, spoljnoj bezbednosti, odbrambenom fondu, strukturnoj saradnji i pitanju odbrane. Imamo zatim fond Junker vredan 500 miliardi evra za zajedničku infrastrukturu i ulaganje u budućnost. Ovo su prvi odgovori ali potrebni su nam i drugi
Kako reaguje Evropska unija na evroskeptične struje koje osvajaju sve veći teren na kontnentu?: ,,Za mnoge Britance kao i za Evropljane jasno je-i biće jos jasnije-da je najbolji odnos sa Evropskom unijom položaj članice Unije. Kada neko napušta Uniju nema više ista prava i povoljnosti kao ranije. Ovo će biti veoma jasno posle ovih pregovora. Situacija je komplikovanija nego što mi mislimo. Kada će Britanci napustiti Evropsku uniju–jer je ovo njihovo, a na naše opredeljenje-napuštaju i 750 medjunarodnih sporazuuma. Napuštaju Europol, drugim rečima unutrašnju bezbednost, napuštaju zatim Euratom, upravljanje materijama nuklearne fizije i trgovinske sporazume. Ovo su posledice Bregzita, sa kojima ljudi nisu bili upoznati. Mislim da na ove pregovore treba gledati veoma pažljivo. Ali pažnja! Najbolji način u okviru pregovora nije priklivanje činjenica, već otvorena rasprava kako bismo demokratijom suzbijali demagogiju. Ne treba kriti da ponekad Brisel nije bio u pravu. Da se grešilo, da smo ponekad imali prekomernu birokratiju protiv koje Junkerov tim treba da se bori. Pogrešili smo jer smo previše insistirali na ultraliberalizamu i dereglementaciju u vreme finansijske krize. Napravljene su greške koje treba ipraviti, reforme koje treba sprovoditi, ali istovremeno potrebne su nam i rasprave sa gradjanima. Ovi su zabrinuti ali i zainteresovani za Evropu. Na ovu zabrinutost i interes za javnu raspravu treba pronači adekvatan odgovor.
