Prehrambena industrija Rumunije (23.07.2013)

Prema podacima rumunskog ministarstva poljoprivrede i razvoja sela, spoljnotrgovinski deficit poljoprivrednim proizvodima iznosio je 745 miliona evra u 2012. godini, što je skoro dva puta veći nego prethodne. Rumunija je prošle godine uvozila 6 miliona tona poljoprivrednih proizvoda, za 6% odsto više nego u 2011. godini. Ukupna vrednost uvoza poljoprivrednih proizvoda premašila je 4,65 milijardi evra, za oko 372 miliona više nego u prethodnoj godini. Istovremeno, Rumunije je izvozila 7,5 miliona tona poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 3,9 milijardi evra.

Prošle godine, Rumunija je izvozila najvće kolicine kukuruza i pšenice, u vrednosti od 1,14 milijarde evra i uvozila šećer u vrednosti od 286 miliona evra, svinjsko meso u vrednosti od 259 miliona evra i kukuruz u vrednosti 191 miliona evra. Evropska unija bila je glavni partner Rumunije u trgovini poljoprivrednim proizvodima.

U prvom delu ove godine izvoz mesa iz Rumunije usporen je zbog skandala sa etiketiranjem govedjeg mesa. Predsednik nacionalne sanitarno-veterinarske agencije i za sigurnost hrane, Vladimir Manastireanu, precizira: «Uspeli smo da demantujemo sve optužbe na račun Rumunije i rumunskih proizvodjača. Tri optužbe došle su iz Francuske, a zatim i primedbe iz Nemačke i kasnije Grčke. U razgovorima u Briselu, povodom zasedanja šefova veterinarskih službi, ali i u Dablinu, u privatnim razgovorima sa francuskim kolegama, došli smo do zaključka da, ako se pronadju ovakvi slučajevi, da se informacije objave samo u trenutku kada je sa sigurnošču jedna država odgovorna za zloupotrebe u procesu etiketiranja, jer se lako mogu neopravdano optužiti drugi, kao što se desilo sa nama, a naknado oni koji su nas optužili nisu se ni izvinuli.»

«Mi smo u veoma kratkom vremenskom periodu dostavili dokaze da veterinarske službe u Rumuniji obavljaju efikasno svoje zadatke i poštuju evropske i nacionalne zakone, a prehrambena industrija Rumunije korektno etiketira meso, ne samo na evropskom tržištu»- doda je Vladimir Manastireanu. Zbog skandala sa konjskim mesom rumunski izvoz je smanjen za 20%, ističu rumunski proizvodjači. Jedan od najvećih proizvodjača i izvoznika konjskog i govedjeg mesa na evropsko tržište, Julijan Kazakuc, predložio je niz mera za oporavak posle ovog skandala:« Potrebno je otvoriti berzu mesa pod autoritetom ministarstva poljoprivrede ali i nova tržišta. Ovi predlozi bi povecali stepen poverenja evropskih potrošača koji traže transparentnost cene, ali i tačno poreklo mesa.

Julijan Kazakuc: «U prvom redu treba usvojiti propise funkcionisanja berze, jer ako je zvanicno propisana, treba da poštuje odredjena pravila, a ministarstvo poljoprivrede da prati ispravnost berzanskih pokazatelja. Proizvodjači smatraju da postoje odredjene šanse. Kazakuc objasnjava: «Želimo da iskoristimo ovaj trenutak. U prvom redu treba da se odbranimo i pokažemo da nećemo gresiti ako poštujemo pravila i standarde. Sada neposredno komuniciramo sa svakim partnerom i svakim klijentom. I dalje ulažemo u razvoj brenda proizvodjača, a tržištu možemo isporučiti kontrolisanu hranu. Želim da se nastavi podrska rumunskim proizvodjacima, kako bi mogli da izvrše prodor na medjunarodna tržišta.»

reba naglasiti da se prehrambena industrija Rumunije nalazi u centru pažnje inostranih investitora. U oktobru 2010. godine, francuska kompanija Sofiproteol preuzela je od proizvodjača jestivog ulja Ekspur Urzičeni, vlasništvo švajcarske grupe Alimenta, fabriku za koju je platila oko 80 miliona evra. Na tržištu ulja posluju i američke kompanije Bandž i Kargil, italjanska grupa Rizoskoti, koja proizvodi i prodaje pirinač. I u industriji mesa investirale su inostrane kompanije. Američka kompanija Smitfild fuds preuzela je 2004. godine bivši kombinat za uzgoj svinja Komtim iz Temišvara i namerava da ovde uloži oko 850 miliona dolara. Nemački proizvodjač mesnih preradjevina Rajnert otvorio je 2007. godine proizvodnu jedinicu u naselju Feldioara, u županiji Brašov. U istoj oblasti posluju firme Hame iz Češke, norveška grupa Orkla i grupa Nestle. U mlečnoj industriji posluju grupe La Dorna, od 2008. godine vlasništvo francuskog koncerna Laktalis, zatim francuska firma Danone, holandske kompanije Frisland i Kampina, i nemačka Hohland.