Priče iz “Srca Transilvanije”

Bila jednom jedna zemlja iz priča. Ovako bi mogla početi naša današnja priča koja nas vodi u područje Transilvanije, tačnije Brda Transilvanije. Tu je bio čovek strastven fotograf i više turista koji su došli da otkriju lepotu Rumunije i ovekoveče je na fotografijama.

Ana-Maria Cononovici, 31.03.2020, 19:52

Bila jednom jedna zemlja iz priča. Ovako bi mogla početi naša današnja priča koja nas vodi u područje Transilvanije, tačnije Brda Transilvanije. Tu je bio čovek strastven fotograf i više turista koji su došli da otkriju lepotu Rumunije i ovekoveče je na fotografijama.

Nalazimo se u centru Rumunije, u trouglu Sibiju-Fagaraš-Sigišoara gde se prostire dolina Hartibaćiul, područje koje se zove i Brda Transilvanije, drugo najveće zaštićeno područje u Rumuniji. Citiram :,,Ovde možete doći kao posetilac i ostati ceo život moto je dokumentarnog filma, nastalog od ovih elemenata : jednog mesta, fotografa i više posetilaca. Neki od njih koji su često dolazili, odlučili su da ostani ovde i da uživaju u novom domu.

O ovom filmu saznačemo nešto više od fotografa i videografa, tvorca filma Mihaja Morćeanu:,, Moj film govori o avanturi jedne porodice iz Nemačke, koja je često posećivala Rumuniju, počevši pre 15. god. Kao strasni fotograf, vodio sam ih kroz Rumuniju na nekoliko foto tura. Privukla su ih ta mesta, kupili su jedno staro imanje na kome su sagradili prelep pansion i preselili su se tamo da žive iz dana u dan u Transilvaniji.“

Projekat je nastao iz jedne prošlogodišnje kampanje Udruženja Ekoturim Rumunija i Partnerske fondacije a, namenjen je da promovise ekoturizam u Rumuniji, kako nam je i ispričao Mihaj Mojćeanu .

Zašto je izabrao Transilvanijska brda kao temu dokumetarnog filma rećiće nam Mihaj Mojćeanu : ,, Jedna od prednosti Transilvanije je činjenica da postoji seoski život sa tradicijom starom od više stotina godina, postoje zanimljivi spomenici, manje poznati, ali veoma vredni i spektakularni po svojoj konstrukciji i položaju, postoje vrlo zanimljive seoske zajednice u kojima je očuvana tradicija i u kojoj oni mogu da imaju aktivni odmor, u smislu da osim posete turističkim znamenitostima, mogu videti kako se odvija život na selu, čime se bave, kako izgleda domaćinstvo, mogu jesti tradicionalna jela koja su izuzetno ukusna, ekološku hranu.

Region pašnjaka, livada i listopadnih šuma, prepoznatljiv po bio raznolikosti, po tradicionalnoj poljoprivednoj praksi i tradicionalnim zanatima, ručak koji obogaćuje izgradjeno nasledje a, takodje je prepoznatljiv i po nepromenjenom kulturnom pejzažu iz srednjevekovongog perioda, Brda Transilvanije čekaju vas da ih otkrijete na proleće.

Pored impozantnih crkvenih utvrdjenja, ovde možete posetiti i kamene crkve, sagradjene početkom 19. veka, čije slike nose potpis porodice Greku, poznate u čitavom kraju zbog ličnog načina tumačenja biblijskih scena i društva i njihovoh prikazivanja na ikonama.

Mihaj Mojćeanu takodje nam je rekao ko su junaci price koje možemo videti u njegovom filmu : ,,Dugi niz godina organizujem fotografske ture po Rumuniji za amatere i profesionalne fotografe, otkrivamo različita mesta u zemlji, kako pejzaže tako i tradiciju ljudi. Oni koji su došli jednom na moju turu, nastavili su konstantno da dolaze na ture koje smo radili u Rumuniji. I tako smo se sprijateljili. Film je došao iz druge direkcije, od strane Udruženja za ekoturizam u Rumuniji, koji želi da promoviše zone ekoturizma u Rumuniji. Pošto su Brda Transilvanije ekoturistička destinacija, predložio sam im da snimamo film sa temom priče ove porodice, koja je postala veoma zanimljiva priča za javnost.

Film Brda Transilvanije, srce Transilvanije od Mihaja Mojćeanu, ima uspeh jer, nas vodi u zonu koja nas privlači ne zbog lepote, već zbog svoje jednostavnosti, tako nam je rekao nas sagovornik Mihaj Mojrćeanu : ,,Generalno turisti koji dolaze u Rumuniju ne privlače ih samo lepi pejzaži, kao što su Alpi, da tako kažem, več zajednica izmedju čoveka i prirode, zato što se priroda veoma dobro prepliće sa narodnom tradicijom, kao i sa životima ljudi. To ih mnogo privlači. Drugi razlog je stara tradicija, koja se još uvek ovde može naći, jednostavan život, usidren u zemaljskim resursima I to ih impresionira: činjenica da ovde mogu da nadju civilizaciju koja je nestala iz zapadne Evrope, pre 50-70 godina.

Pozivamo vas da pogledate ovaj film zato što film i fotografija omogućavaju jedan drugi pristup u intiman prostor ljudi, koji se otkriva ispred kamere.