Privreda Rumunije pod lupom Saveta konkurencije (11.11.2016)

Prošle godine Savet konkurencije završio je 21 istragu u oblast električne energije, naftne industrije i telekomunikacija i ovom prilikom kaznio kompanije sa 54 miliona evra, kazne koje su za 30% veće nego u 2014. godini. Istovremeno Savet je pokrenuo istragu protiv kompanija za antikonkurentski položaj na tržištu. Posle preduzetih akcija, predsednik Saveta konkurencije Bogdan Kiricoju o rumunskoj ekonomiji je istakao: ,,Imamo uspešne sektore koji su medju najboljima u Evropskoj uniji, imamo uspešne uslužne delatnosti i to po atraktivnim cenama, mislim ovde pre svega na mobilnu telekomunikaciju. U oblast trgovine prehrambenim proizvodima, Rumunija ima niske cene u odnosu na prosek Unije i intenzivnu tržisnu konkurenciju. Kod nas se stalno otvaraju nove prodavnice. Poboljšava se položaj bankarskog sektora, konkurencija ovde raste a to se može videti i po smanjenju kamatnih stopa. Ali i dalje rumunski bankarski sektor je skuplji nego u Evropskoj uniji. Postoje nažalost zone u kojima nema jače konkurencije, mislim pre svega na industriju cementa jer ovde imamo samo tri proizvodjača. Imamo takodje zanimanja koja zbog države nisu konkurentna, naveo bih primer liberalnih profesija, tačnije notara, profesije koje se samo ironično može nazvati liberalnom jer je strogo propisana. Broj notara je ograničen, nemaju pravo da primene jeftine tarife itd.

Florin Orban, 11.10.2016, 09:18

Prošle godine Savet konkurencije završio je 21 istragu u oblast električne energije, naftne industrije i telekomunikacija i ovom prilikom kaznio kompanije sa 54 miliona evra, kazne koje su za 30% veće nego u 2014. godini. Istovremeno Savet je pokrenuo istragu protiv kompanija za antikonkurentski položaj na tržištu. Posle preduzetih akcija, predsednik Saveta konkurencije Bogdan Kiricoju o rumunskoj ekonomiji je istakao: ,,Imamo uspešne sektore koji su medju najboljima u Evropskoj uniji, imamo uspešne uslužne delatnosti i to po atraktivnim cenama, mislim ovde pre svega na mobilnu telekomunikaciju. U oblast trgovine prehrambenim proizvodima, Rumunija ima niske cene u odnosu na prosek Unije i intenzivnu tržisnu konkurenciju. Kod nas se stalno otvaraju nove prodavnice. Poboljšava se položaj bankarskog sektora, konkurencija ovde raste a to se može videti i po smanjenju kamatnih stopa. Ali i dalje rumunski bankarski sektor je skuplji nego u Evropskoj uniji. Postoje nažalost zone u kojima nema jače konkurencije, mislim pre svega na industriju cementa jer ovde imamo samo tri proizvodjača. Imamo takodje zanimanja koja zbog države nisu konkurentna, naveo bih primer liberalnih profesija, tačnije notara, profesije koje se samo ironično može nazvati liberalnom jer je strogo propisana. Broj notara je ograničen, nemaju pravo da primene jeftine tarife itd.

Rumunska država i Fond vlasništva pripremaju kapitalizaciju Rumunske pošte sa 50 miliona evra za pokriće državnih dugova i listiranja većinskog paketa akcija na berzi- naglašava predsednik Saveta konkurencije Bogdan Kiricoju: ,,Rumunska pošta spada u grupu rumunskih kompanija koje su poslovale nešto bolje u poslednje vreme. Nažalost država ima još dosta kompanija sa gubicima i njihovo preživljavanje jepod znakom pitanja. Pošta se ne nalazi medju ovima jer je u poslednje vreme zabeležila pozitivne rezultate. Vlada saradjuje sa Evropskom komisijom na restrukturaciji Pošte koja treba da postane efikasna, da poštuje evropske norme, da vodi računa da je Evropska komisija ne kazni. Sledeći korak je privlačenje jednog privatnog partnera kako bi se osigurao dugotrajni vijabilitet. Pošta se nalazi u procesu potpisivanja spoljnog kredita, a to bi bio novi signal poverenja. Velika je stvar kada ne zavisite samo od države.

Predsednik Saveta konkurencije o saradnji sa Ministarstvom evropskih fondova je rekao: ,,Do sada smo se usresredili na način na koji treba da koristimo izdvojene fondove. Prošle godine je istekao period za troćenje evropskih fondova iz programa 2007. –2013. sada počinje trošenje novca iz budžeta za 2014-2020. godinu. Za ovo treba da redefinišemo dokumentaciju koja se u pojedinim situacijama često menja. Za upotstvo za aplikaciju brine Ministarstvo evropskih fondova, ali u pojedinim situacijama potrebna je i naša potvrda da se ne krše pravila o državnoj pomoći, drugim rečima da se nelegalno ne dodeljuje državna pomoć. Mi podržavamo Ministarstvo savetima da se ne bi kasnilo sa privlačenjem evropskih fondova.

Savet konkurencije saradjuje i sa Ministarstvom pravosudja na nacrtu zakona o naknadama ostećenih lica i kompanija nekonkurentskom praksom. Bogdan Kiricoju kaže: ,,Evropska komisija je usvojila direktivu koju zemlje članice treba do kraja godine da sprovedu. Cilj direktive je taj da se olakša naknada žrtvama antikonkurentskog ponašanja. U svim državama Evrope kada jedna kompanija krši zakon o konkurenciji novčane kazne ulaze u državni budžet. Evropska komisija želi da se i žrtvama ove prakse plati odšteta, jer su zbog antikonkurentskog ponašanja osteceni firme, potrošaći, fizička ili pravna lica. Treba stvoriti jedan mehanizam kojim bi se žrtvama isplatila naknada za plaćenu veću cenu. Direktiva otvara i put sudskim organima da dodele ovakvu vrstu naknade štete. U našem slucaju Direktiva predvidja da se odluka Saveta konkurencije potvrdjena sudskom odlukom ne treba ponovo potvrditi kada tražite odštetu. Mi u Savetu konkurencije kao dokaze prikupljamo pregrst dokumenata koji će biti na raspolaganje oštećenim osobama koje žele da se obrate sudskim instancama za naknadu štete. Žrtve ovakvog nekonkurentskog ponašanja imaju našu potvrdu o učinjenom prekršaju i dokaze prikupljene tokom naše istrage.

Savet konkurencije objaviće ove jeseni rezultate nove studije o farmaceutskom tržištu, oblast koja je u centru kontroverzne javne rasprave i medijskih istraživanja.