Privreda Rumunije u 2016. godini (I deo)
U prva tri tromesećja tekuće godine Rumunija je postigla ekonomski rast od 4,9% u odnosu na isti period 2015. godine, najveći u Evropskoj uniji, sa solidnim šansama da u četvrtom tromesećju zadrži ovaj nivo. Prema prognozi Evropske komisije, privreda Rumunije mogla bi da postigne ove godine ekonomski rast od 5,2%, dok procene MMF-a nagoveštavaju rast od 5%. Prema podacima Nacionalnog statističkog instituta u prvih 10 meseci budžetski deficit je iznosio 0,17%, a prema procenama vlade do kraja godine predvidja se rast deficita do najviše 2,8%. Prema prognozi Narodne banke Rumunije godišnja stopa inflacije biće od minus 0,4%.
Florin Orban, 20.12.2016, 09:08
U prva tri tromesećja tekuće godine Rumunija je postigla ekonomski rast od 4,9% u odnosu na isti period 2015. godine, najveći u Evropskoj uniji, sa solidnim šansama da u četvrtom tromesećju zadrži ovaj nivo. Prema prognozi Evropske komisije, privreda Rumunije mogla bi da postigne ove godine ekonomski rast od 5,2%, dok procene MMF-a nagoveštavaju rast od 5%. Prema podacima Nacionalnog statističkog instituta u prvih 10 meseci budžetski deficit je iznosio 0,17%, a prema procenama vlade do kraja godine predvidja se rast deficita do najviše 2,8%. Prema prognozi Narodne banke Rumunije godišnja stopa inflacije biće od minus 0,4%.
Danasi u naredne dve privredne rubrike predstavićemo hronološki glavne ekonomske trendove 2016. godine.
Tekuća godina je startovala sa nižim cenama proizvoda i usluga posle smanjenja pdv-a sa 24% na 20%, a u pojedinim slučajevima na 9% pa čak i na 5%, zatim sa pojeftinjenjem struje za 5-6%, poreza na dividende na 5% ali i sa poskupljenjem obaveznog osiguranja vozila i poreza na stanove i nekretnine. Najvažnija mera fiskalne relaksacije ove godine, smanjenje pdv-a sa 24-19%, uticala je na pojettinjenje proizvoda. Istovremeno pdv je od 1. januara sa 9% smanjen na 5% za kinodvorane, muzeje, rasturanje štampe, udžbenike, novine i revije kao i lekove, ugostiteljske usluge,prehrambene proizvode i vodosnabdevanje.
Banka Transilvanija, sa većinskim rumunskim kapitalom, saopštila je 4. januara da je završen proces ujedinjenja sa Folksbankom. Banka Transilvanija je treća kreditna institucija rumunskog bankarskog sistema po broju aktiva posle Komercijalne banke Rumunije (BCR) i Rumunske razvojne banke ( BRD) i posle integracije konkuriše za drugo mesto na bankarskom tržištu.
Upravni odbor Narodne banke Rumunije saopštio je 11. januara da će odobriti belgijskoj kompaniji Sonaka, koja posluje na rumunskom tržištu, pozajmicu u visini od 8,5 miliona dolara. Uz pomoć Evropske banke za obnovu i razvoj ( BERD) kompanija će na severozapadu Rumunije graditi fabriku avionskih krila za Erbus i Embraer. Saopšteno je takodje da će radovi na izgranji fabrike trajati dve godine. Fabrika se gradi na 30 kilometara od grada Kluž Napoka, najvećeg grada Transilvanije po broju stanovnika i najvećeg univerzitetskog centra ove zone.
Rejting agencija Fič potvrdila je 23. januara kreditni rejting Rumunije u devizama i domaćoj valuti na ,,BBB minus’’ odnosno ,,BBB’’. Recimo i to da je rejting ,,BBB minus’’ tipa ,,investment grade’’ preporučljiv za investicije. Solidne ekonomske perspektive, povoljan fiskalni položaj i povoljniji pokazatelji upravljanja nego u državama sa rejtingom ,,BBB’’ podravaju rejting na[e zemlje. Ipak postoje rizici naročito kada je reč o poreskom rasterećenju u 2016-2017. godinu- navodi Fič.
28. januara deoničari fabrike mlečnih proizvoda Albalakt Alba Julija potpisali su ugovor sa Laktalisom, tako da je francuska grupe preuzela najveću lokalnu kompaniju ove vrste.
19. februara Rumunija je sa spoljnih finansijskih tržišta privukla 1,25 miliardi evra po minimalnim trošklovima, otvaranjem dve emisije evrobobdova u oktobru 2015. godine sa rokom otplate u 2025. i 2035. godini. Iznos je odobren za otvaranje dve tranše obveznica u evrima sa smanjenom kamatnom stopom sa 2,84% na 2,55% za desetogodišnju tranšu i sa 3,93% na 3,90 za dvadesetogodišnju. Na ovaj način dostignute su minimalne kamatne stope za otplatu kredita.
