Privredni rezultati (22.09.2015)
Doprinos povećanju bruto nacionalnog proizvoda Rumunije u prvom polugodištu tekuće godine dale su skoro sve privredne grane. Trgovina. komunikacije i industrija dale su najveći doprinos povećanju za 3,7% u odnosu na prvo polugodište prošle godine –navodi se u saopštenju Nacionalnog statističkog instituta. Na primer industrijska proizvodnja povećana je za više od 3% u prvom tromesećju ove godine u odnosu na isti period prošle .Istovremeno potrošnja energije u privredi smanjena je za 8%. Na pitanje kako se moglo proizvoditi više sa manje energije odgovara generalni sekretar Asocijacije poslovnih ljudi Rumunije Kristijan Parvan: Odgovor je jednostavan: struktura privredne proizvodnje pomera se sa energointenzivne proizvodnje, odnosno metalurgije, proizvodnje aluminijuma na one grane koje troše manje energije i koriste manufakturu a u buduće će najverovatnije da predje na dodatne automatizacije koje će trošiti još manje nergije. Medjutim Rumunija troši dva puta više energije od evropskog proseka,tako da na energtskoj efikasnosti treba još dosta toga da uradi
Florin Orban, 22.09.2015, 18:20
Doprinos povećanju bruto nacionalnog proizvoda Rumunije u prvom polugodištu tekuće godine dale su skoro sve privredne grane. Trgovina. komunikacije i industrija dale su najveći doprinos povećanju za 3,7% u odnosu na prvo polugodište prošle godine –navodi se u saopštenju Nacionalnog statističkog instituta. Na primer industrijska proizvodnja povećana je za više od 3% u prvom tromesećju ove godine u odnosu na isti period prošle .Istovremeno potrošnja energije u privredi smanjena je za 8%. Na pitanje kako se moglo proizvoditi više sa manje energije odgovara generalni sekretar Asocijacije poslovnih ljudi Rumunije Kristijan Parvan: Odgovor je jednostavan: struktura privredne proizvodnje pomera se sa energointenzivne proizvodnje, odnosno metalurgije, proizvodnje aluminijuma na one grane koje troše manje energije i koriste manufakturu a u buduće će najverovatnije da predje na dodatne automatizacije koje će trošiti još manje nergije. Medjutim Rumunija troši dva puta više energije od evropskog proseka,tako da na energtskoj efikasnosti treba još dosta toga da uradi
O indiustriji i drugim rezultatima privrede u prvom polugodištu privredni analitičar Konstantin Rudnicki kaže: .Rezultati preradjivacke industrije su veoma ohrabrujuci za rumunsku privredu. Ovi rezultati se mogu pridodati drugim povoljnim rezultatima gradjevinskog sektora koji je dugo bio u krizi. Imamo takodje i povećanje kreditiranja, posebno u nacionalnoj moneti, zatim veći broj gradjevinskih dozvola, a to dokazuje da se ovaj sector razvija kao i povećanje potrošnje naročito prehrambenih i neprehrambenih proizvoda Ovo pokazuje da uz izvoz, i domaće trzžište pokazuje znake rasta u odnosu na prošlu godinu za 4%. Senku na ove rezultate baca ekstraktivna industrija, jer cena sirovina, uključujući naftu ugalj pada, potrošnja stanovnika i kompanija je sve racionalnija i zbog toga se obim esktraktivne industrije smanjuje ili u najboljem slučaju stagnira.
Rumunija je izvozila u prvom polugodištu proizvode u visini od 27 miliardi evra i uvozila proizvode od 30,3 miliarde. Spoljnotrgovinski deficit povećan je za 15% u odnosu na isti period prošle godine –navdi Nacionalni statistički institut Rumunije. Generalni sekretar Nacionalne asocijacije izvoznika i uvoznika Mihaj Jonesku kaže: Nažlost rezultati Institta za statistiku pokazuju koje opasnosti vrebaju a to su– makroekonomska nestabilnost na koje ukazuju mnoge institucije i posebno Narodna Banka Rumunije. Ovi signali upozoravaju da Rumunija nije u situaciji da bazira svoj privredni razvoj isključivo na potrošnji. Ritam povećanja uvoza u prvih šest meseci je za 1% veći od procenta rasta izvoza I dokazuje da rumunska privreda još nije spremna da uspešno odoli dodatnoj potrošnji industrijskih i prehrambenih proizvoda. Dobro što ove godine izvoz raste, ali nije dobro sto je ritam uvoza ubrzaniji. Nažalost ne uvoze se sirovine i repromaterijal za izvoz već za potrosnju.
Visina medjukomunitarne trgovinske razmene u prvoj polovini 2015. godine iznosila je 19,9 miliardi u slučaju izvoza i 23,3 miliarde u slučaju uvoza i predstavlja 73,6 % ukupnog izvoza i 76,9% uvoza. Veliki udeo u strukturi izvoza imaju mašine i transportna sredstva sa 44,6% a u strukturi uvoza sa 36,7%. Slede prehrambeni proizvodi, piće, duvan, hmijski proizvodi, mineralna goriva,ulja i sirovine.
