|
Kao i obično, Nacionalni Muzej Sela ,,Dimitrije Gusti“ u Bukureštu, i ove godine pozvao je decu da budu ,,Putnici kroz tradiciju.“ Svakog vikenda od polovine februara pa sve do polovine marta, seoske ulice čekaju decu u radionicama na kojima mogu da otkriju, u društvu authenticnih narodnih zanatlija, kako se izradjuju prolećni simboli: lutke, ukrasi, igračke i naravno marcišori (amajlija/talisman koji se daruje 1. Marta)
Doktor, etnolog istraživač u Muzeja Sela u Bukureštu Lia Kosma rekla nam je nešto više o tome : ,,Počeli smo od Dragobete (Dan Zaljubljenih 24. Februara), jer se za njega kaze ,,Početak Proleća“ 24. februara i svaki put razmišljamo šta se nekada dešavalo u tradicionalnim zajednicama, po selima. U Muzeju Sela želimo da obnovimo atmosferu starog vremena i zato dovodimo ljude koji još uvek nose ono što je nekada bila tradicija, po pravilima i običajima ,vezanim za ove trenutke. Dragobete ( Dan Zaljubljenih) prošao je, deca su došla i saznala su običaje, uglavnom sa juga Rumunije, učestvovala su u kreativnim radionicama, jer kao što sam rekla, pošto je „Početak Proleća“, narodne zanatlije i primenjeni umetnici približili su se deci, pokazivali su i učili su decu kako da prave od tradicionalnih materijala različite predmete, lutke za najmladje.
Od Lije Kosma saznali smo da marcišor(talisman za 1. Mart)koji je sastavljen od 2 niti bele i crvene, na samom početku bio je sačinjen od bele i crne, predstavlja svetlost i tamu, moć i slabost, dobro i zlo a, malo kasnije upletenim nitima dodat je novčić kao simbol Sunca koji uvek donosi svetlost i toplinu: ,,U narodnoj tradiciji devojke su darivale mladićima marcišor, posebno u Moldovi a, u ostalim delovima Rumunije mladići daruju devojkama. Ovaj običaj je pun simbolike i apotropejski je. Marcišor je bio nošen oko vrata ili ruke a, posle dve nedelje ili čak mesec dana, u nekim oblastima Rumunije, marcišori su se stavljali na granje drveća a, u Transilvaniji čak i na rogove životinjama i na grede od štale, upravo zato što se smatralo da imaju moć otklanjanja svega lošeg od zime i donose blagostanje. Sličan običaj postoji i u drugim balkanskim zemljama u Bugarskoj i Albaniji, marcišor je pod zaštitom nematerijalne svetske baštine UNESCO od 2017. god., s obzirom da je prepoznat po značenju, lepoti i iznad svega po tradiciji predaka.“
Etnološki istraživac u Muzeju Sela u Bukureštu Lia Kosma, rekla nam je šta su deca naučila u radionicama koje se održavaju u rano proleće :,,Sada su deca naučila kako se pravi uzica, kako se stavlja novčić, drugi put od zlata ili srebra, da se sećaju kako je nekada bilo. Postoje radionice sa cvećem, visibabama, za vez, narodnim nakitom, koje privlač puno dece, ponekad Muzej Sela ne moze da zadovolji sve zahteve brižnih roditelja da svoju decu usmere na stvari koje su uvek pripadale ovom narodu.“
Pored radionica za decu ili decu sa roditeljima Muzej Sela ima i druga iznenadjenja. O detaljima govori nam naša sagovornica Lia Kosma :,, Naš muzej tokom cele godine organizuje različite sajmove (vašare), na kojima učestvuju mnogi kreatori, neki održavaju samu tradiciju, drugi imaju druge izvore inspiracije. Tradicionalni simboli prisutni su u keramici,u tkanju, tkanini pa čak u malim drvenim predmetima. Radost je za one koji ih prave.“
Lia Kosma rekla nam je da Nacionalni Muzej Sela u Bukureštu obeležava svako godišnje doba odredjenim dogadjajem i radionicama,u kojima deca uče da izradjuju različite predmete i da oslikavaju ikone.
|
