Radiofonsko pozorište u školama

Veoma popularno u dvadesetim godinama prošlog veka, radiofonsko pozorište gubi na popularnosti početkom pedesetih godina 20. veka pojavom i razvojem televizije. U Rumuniji, Radiofonsko pozorište se pojavilo skoro istovremeno kad i Rumunski radio. Manje od četiri meseca nakon inauguracije javne radio stanice (1. novembra 1928. godine), 18. februara 1929. godine emitovana je prva predstava putem mikrofona, Šta je znalo selo“, koju je napisao V. Al. Žan, a glavne uloge su odigrali Marija Filoti i Romald Bulfinski iz Narodnog Pozorišta iz Bukurešta.

Ana-Maria Cononovici, 07.05.2019, 15:30

Veoma popularno u dvadesetim godinama prošlog veka, radiofonsko pozorište gubi na popularnosti početkom pedesetih godina 20. veka pojavom i razvojem televizije. U Rumuniji, Radiofonsko pozorište se pojavilo skoro istovremeno kad i Rumunski radio. Manje od četiri meseca nakon inauguracije javne radio stanice (1. novembra 1928. godine), 18. februara 1929. godine emitovana je prva predstava putem mikrofona, Šta je znalo selo“, koju je napisao V. Al. Žan, a glavne uloge su odigrali Marija Filoti i Romald Bulfinski iz Narodnog Pozorišta iz Bukurešta.

Do uvođenja magnetofona 1948. godine, radiofonsko pozorište je emitovano uživo. U četvroj i petoj deceniji prošlog veka, neke predstave su snimljene na diskovima, dok su se emitovale direktno, što je bilo uobičajeno i za druge emisije, a naročito emisije kulturnog profila (konferencije, intervjui itd.). Na žalost, diskovi sa radiofonskim pozorištem iz ovog perioda nisu sačuvani, osim možda, u manjem broju, u arhivama ili kod kolekcionara. Najstarija predstava radiofonskog pozorišta snimljena na traci, a koja se čuva u Fonoteci Radija, datira iz 1951. godine. Reč je o drami Hadži Tudose“ koju je napisao Delavranča, glavnu ulogu je imao Nikolaje Baltacjanu, a režiju potpisuje Jon Sahigijan (datum prvog emitovanja: 25. mart 1951).

Budući da već postoji dugo godina, radiofonsko pozorište je ipak ostalo mlado, a redakcija Radiofonskog pozorišta priprema novi snimak. Manuela Popescu, koordonatorka projekta, redakcija Radiofonsko pozorište: Možemo reći da imamo novi projekat u okviru redakcije koji se zove Čas radiofonskog pozorišta u školama“. Želeli smo da privučemo mlađu publiku, jer mi u redakciji Radofonskog pozorišta već imamo projekat koji se zove Radio Fiction Desk“ sa kojim obilazimo srednje škole. Ovoga puta, Čas radiofonskog pozorišta u osnovnim školama znači da organizujemo slušanje jedne predstave. I odlučili smo da idemo sa Mitovima i legendama, Bogovi sa Olimpa, senario za radio potpisuje Sanda Sokoljuk, a režiser je Vasile Manta. I svaki put pričamo učenicima petog, šestog, sedmog razreda, u zavisnosti od škole, o tome kako se pravi produkcija za radiofonsko pozorište, šta znači mikrofon, šta znači snimak i imamo i iznenađenje za njih, gostujućeg glumca. Mirča Konstantinesku je bio pozvan prvi put, a u aprilu gost je Ana Mari Zigler. Oni pričaju šta znači biti glumac, šta znači doći na radiofonsku predstavu, šta znači ući u kožu lika i koliko mnogo oni vole radiofonsko pozorište, jer ovi glumci daju mnogo svoje duše i deo svog života provode ovde, u studijima radiofonskog pozorišta“.

Pitali smo Manuelu Popesku ako je ideja radiofonskog pozorišta poznata deci: Ne, odgovor je na žalost ne, i upravo zato smo mislili da posetimo niže razrede, da bismo i u budućnosti imali slušaoce. To je ideja. Ali, iznenađujuće, većina dece ide u pozorište, što je veoma dobro. Mi im nudimo drugačiju vrstu pozorišta, pozorište gde sediš pola sata miran, slušaš, zamišljaš — svako dete može da zamisli Zevsa, Atinu, Promoteja, Hermesa, onako kako žele i oni ulaze u sopstvenu priču, samo njihovu, zajedno sa nama. Nakon toga imamo i još jedno iznenađenje, mini-kviz sa pitanjima. I bili smo iznenađeni da su svi hteli da odgovore na pitanja“.

Organizovan zajedno sa školskim inspektoratom iz Bzkzrešta, projekat ima za cilj da za početak obiđe sedam škola, gde će pripojiti dva ili tri razreda, u zavisnosti od prostorija obrazovne institucije, time organizujući školski čas. Detalje će nam reći Manuela Popesku: Dolazimo mi iz radija sa gostujućim glumcem i organizujemo debatu o istoriji radiofonskog pozorišta, o pozorišnom delu koje će slušati, zajedno sa glumcem slušamo predstavu, koja ne traje duže od pola sata, jer deca obično nemaju strpljenja da slušaju. Na kraju organizujemo mini-kviz. Sve traje sat vremena“.

Deca su veom a dobro prihvatila ovu inicijativu, kako nam je rekla Manuela Popesku: Nismo mogli da verujemo koliko su bili fascinirani, a direktor je rekao da ih nikad nije video da su tako mirni na času. Sedeli su i slušali i svi su imali podignutu ruku da bi odgovorili na pitanja u mini-kviz“.

Iz bogate produkcije radija, u škole za sada stiže prva predstava. Manuela Popesku: Ove godine dolazimo samo sa Mitovima i legendama. Bogovi sa Olimpa“, jer je ovo deo đkolskog programa i hteli smo da pomognemo i nastavnicima. I na naše iznenađenje, pre slušanja, imali smo nekoliko pitanja vezana za legende Olimpa i deca su znala“.

U okviru projekta deca imaju priliku da otkriju specifičnost pozorišta adaptiranog za radio, u poređenju sa delima napisanim za pozorišnu scenu: ovde je reč o specijalizovanim režiserima i glumcima sa glasom za radio, koji svojim glasom i zvučnim dekoracijama daju dinamiku i boju predstavi koja je snimljena u specijalnom studiju za radiofonsko pozorište, a koji na primer ima prozore, vrata, stepenice od različitih materijala, rupu sa peskom.