Radionice plesa protiv iscrpljenosti (Burnout) (31.01.2023)

Žive istim tempom kao i većina nas. Život iskušavaju sa svim izazovima, kao i svi mi, ali sa dodatnim stepenom senzitivnosti. Tri žene o kojima danas govorimo razmišljale su da istraže fenomen iscrpljenosti na drugačiji način i pronađu alternativna rešenja da ga prekinu, ako ne čak i da se izvuku iz njega.

Ana-Maria Cononovici, 31.01.2023, 18:41

Žive istim tempom kao i većina nas. Život iskušavaju sa svim izazovima, kao i svi mi, ali sa dodatnim stepenom senzitivnosti. Tri žene o kojima danas govorimo razmišljale su da istraže fenomen iscrpljenosti na drugačiji način i pronađu alternativna rešenja da ga prekinu, ako ne čak i da se izvuku iz njega.

To je rezultiralo u nekoliko pokušaja istraživanja ove pojave, nekoliko performansa i brojna nezaboravna iskustva koja i dalje traju. Ali krenimo od samog početka! Koreograf Andrea Novak bila je inicijator umetničkog projekta pod nazivom Burnout:

Projekat Burnout je krenuo od nužde ili realnosti sa kojom sam se suočila prošle godine. Sve to nakon nekoliko godina u kojima sam dosta izgarala. A prošle godine bila sam u situaciji kada, iako sam znala da moram da nastavim ovako ili onako, da radim ovo što radim, osećala sam da nisam u stanju da sakupim dovoljno snage. Onda sam napisala ovaj projekat o iscrpljenosti. I još jedna bitna stvar: isto sam čula od ljudi oko sebe, u manje-više užem ili čak i širem krugu ljudi, posebno na profesionalnom planu. Svaki put kada bi ih pitala, kako ste, rekli bi mi da su iscrpljeni! Ne mogu više, ne znam, ne želim više! E onda sam napisala ovaj projekat koji sam predala Upravi nacionalnog kulturnog fonda (AFCN) i dobila finansijska sredstva za ostvarenje projekta. Zaista sam želela da iscrpljenosti pristupim iz više perspektiva, odnosno ne samo iz umetničke perspektive. Želela sam da razumem fenomen iscrpljenosti u malo širem, društvenom kontekstu – zašto se javlja, zašto ne možemo da se odmorimo, ili zašto sebi ne možemo priuštiti odmor. Htela sam da shvatim kakve efekte ostavlja iscrpljenost u meni, a sada govorim o psihološkim efektima, i želela sam da vidim šta mi to čini, uključujući fizički aspekt, jer manifestacije iscrpljenosti nisu samo mentalne, one su i fizičke, odnosno neke transformacije se dešavaju i na nivou tela. I tako je počelo. Odatle sam krenula sa idejom, a zatim sam je razvijala u 3 različita pravca. Zato što nas je bilo, ukupno, tri umetnice uključene u projekat.

Razgovarali smo i sa Alinom Ušurelu, vizuelnom umetnicom i performerkom, koja nam je ispričala svoje iskustvo u ovom projektu:

Projekat Burnout“ pokrenula je koreografkinja Andrea Novak, koja je pozvala prošle godine, mene i Irinu Marinesku, da učestvujemo, da sarađujemo, svaka od nas sa istraživačem i stručnjakom, u sagledavanju fenomena iscrpljenosti iz različitih perspektiva. Svako od nas je imao period boravka u jednom gradu u Rumuniji. Za mene je to bio Kluž. Istraživala sam fenomen iscrpljenosti u Kasa Tranzit, u Klužu, zajedno sa Roksanom, koja je lekar, i analizirale smo fenomen iscrpljenosti iz perspektive posljednjih 3 godina pandemije, i skoro godine rata u Ukrajini. I nekako je sav taj tok veoma moćnih informacija uticao na nas na emotivnom nivou i doveo nas, iako nam to nije bila namera, u preopterećenost informacijama. Za mene je to bilo iskustvo u kojem sam shvatila i kao kulturni operater i kao umetnik, kako iz entuzijazma ulazim u mnoge projekte istovremeno i na kraju se premorim. I to mi je bilo vrlo važno iskustvo da se autoregulišem u celom ovom kontekstu. Društvo u kojem živimo zahteva od nas da preuzmemo brojne uloge i više nismo u mogućnosti da vršimo njihovo filtriranje, da odaberemo uloge koje želimo. I više nemamo sposobnost da razlučimo da li je uloga koja dolazi izvana ona koju možemo ispuniti. Za mene je ovaj projekat jedan kojeg bih volela dalje obraditi. Već sam imala iskustvo potpuno drugačijih prostora u blizini Kluža. Predstavila sam ga i na AREAL-u (koreografski prostor u centru Bukurešta) a takođe sam ga predstavila i u Galeriji Suprainfinit u izlogu, što je bilo veoma, veoma zanimljivo iskustvo; i nameravam da ga postavim na što više raznolikih izazovnih mesta, kako za mene, tako i za publiku.

Irina Marinesku, koreografkinja i preformerka, dodala je:

Za mene je to bio projekat koji otkriva i koji mi je, takođe, pružio brojne pravce za dalji rad. To je nešto na čemu radim lično, da ne završim u situaciji iscrpljenosti, jer smo nas tri započele ovaj projekat iz iskrene želje i potrebe da analiziramo nešto što nas periodično pogađa, i ne samo nas. To je nešto relevantno za mnoge ljude u različitim oblastima. Za mene je to značilo i lični oporavak. Moj se rad i dalje nastavlja, jer su mi od prošlogodišnjeg iskustva, ostala 2 istraživačka pravca – plesne radionice za oporavak nakon iscrpljenosti, i kako preneti informacije koje imam u kontekst plesno-terapijskog treninga koji odvijam. Želim da se više posvetim performansima i procesu rada, koji sam razvila prošle godine, da ih dalje razvijam, i to na više lokacija. Postojala su dva dela: jedan deo koji se fokusira na to šta je premorenost i njen efekat, a drugi deo vezan pre svega za oporavak. Imala sam iskustvo u predelu ušća reke Nere, ja i moje koleginice smo osetile šta znači odmor i oporavak, i performansi koje smo održali bili su u prirodi, odnosno u otvorenim prostorima. I u mestu Sokolari i u Bukureštu radila sam na ideji utehe, opuštanja i uspavanke. Otkrila sam bogatstvo uspavanke. Činilo mi se da taj performans ima veliki potencijal u prostoru koji nije scenski. Stvara se drugačiji tip veze, pogotovo zato što ja volim raditi performativne instalacije koje uključuju ljude, zapravo okupljam ljude, u ovom slučaju uspavankom i stvaranjem niti koja spaja sve učesnike performansa. Činilo mi se da to donosi i neku vrstu simboličke akcije, protiv kulture multitaskinga u kojoj se manje-više voljno nalazimo.

Među prirodnim zaključcima istraživanja ističemo važnost da odvojimo vremena, barem 10 minuta na početku dana, ili s vremena na vreme u toku dana, da ne radimo ništa posebno, već da se povežemo samo sa svojim vlastitim telom, da saznamo šta nam je tačno potrebno tog dana i čega se možemo odreći, čak i ako se čini da je nemoguće odustati.