Rumunski bankarski sistem (15.12.2015)
Florin Orban, 15.12.2015, 10:41
U prvih devet meseci tekuće godine banke u Rumuniji su postigle profit od oko 500 miliona evra i završiće godinu sa profitom koji medjutim zavisi od bankarskih provizija–izjavio je načelnik Nadzorne direkcije Narodne banke Rumunije Nikolaje Činteza. Na kraju septembra 15 banaka je zabelezilo gubitke, a 24 profit. Stopa promašenih kredita i dalje se smanjuje do visine od 12,33% koja je ustanovljena po metodologiji Evropskog bankarskog autoriteta. Ali stopa promašenih investicija u Rumuniji je najveća u Evropi, ali i stepen kapitalizacije banaka u Rumuniji od 58,05 %.. Direktor Nikolaje Cinteza tvrdi da su banke u Rumuniji veoma dobro kapitalizovane, stopa sopstvenih fondova od 18,7% je neverovatno visoke i neprofitabilna za banke. I predsednik Rumunske bankarske asocijacije Serdju Opresku kaže da je slaba profitabilnost banaka u postkriznom periodu rešena u 2015. godini: Sve banke očekuju povratak na profit u 2015. godini. Pitanje je medjutim dali je bankarski sektor očišćen od slabih rezultata iz 2007-2008. godine. U ovom periodu mi smo se razvijali na nevladinom kreditu, posebno na vektor potrošackog kredita, negarantovanog kredita, sa rokom otplate od 6-10 godina i sada se nalazimo na kraju ovog perioda. U svakom slučaju neprofitabilni deo je ostao za nama i sa ovom konatatacijom slaže i Narodna banka Rumunije. ‘
Predsednik Rumunske bankarske asocijacije precizira da je slaba dinamika kreditne aktivnosti posledica smanjene potražnje kompanija i pojedinaca za kreditom. Sa svoje strane viceguverner Narodne banke Rumunije Bogdan Olteanu smatra da će slaba potražnja uskoro nestati zbog efekata poreske rasterečenosti. Bankarski sisten je solidan, ali još boluje posle čišćenja od promašenih kredita: Bankarski sistem je dobro kapitalizovan, ima likvidnost.Ovo predpostavlja i pomak u realnoj ekonomiji i evoluciji prilagodjavanja banaka. Posle duboke finansijske krize stepen promašenih investicija je bio visok, ali u velikoj meri je sada očišćen. Visina kamate zavisi od evolucija na monetarnom tržištu. Da vidimo kakvu ćemo inflaciju imati na srednji i duži rok i koja su inflatorna očekivanja.
Bogdan Olteanu je dodao da će ritam kreditne aktivnosti zavisiti od načina evolucije ekonomije u narednom periodu, uz napomenu da da bi Rumuniji mogla da dostigne potencijal rasta u prvom delu naredne godine, ako se nastave sadašnji trendovi. Podsećamo da su MMF i Evropska komisija korigovali prognoze o privrednom rastu Rumunije u 2016. Evropska komisija prognozira rast od 4,1%, a MMF od 3,9%.
Predsednik Rumunske bankarske asocijacije Serdju Opresku smatra da će se obim bankarskog kreditiranja povećati u narednom periodu usled povčane potrošnje i oživljavanja privatnih investicija. Prama njegovoj analizi sledeće godine Rumunija će zabležiti privredni rast od oko 5%: Nevladin kredit povečaće se u toku 2016. godine do 5%,ova prcena zasniva na trendvima koji su počeli da se ispoljavaju u 2014. godine i dostigli najviši nivo u 2015. godini. Mislim da će se povećati i obim kreditiranja kompanija u 2016. godini ali u manjoj meri.
Serdju Opresku je dodao da se u poslednje vreme oseća uravnoteženlje potražnje za kreditima u domaćoj i stranoj valuti.Trenutno potražnja za kreditima u nacionalnoj valuti je u porastu, što je prema Narodnoj banci Rumunije pozitivan trend.
Bankarski sektor Rumunije ima nizak stepen koncentracije, što pokazuje visok stepen konkurencije – navodi se u izveštaju Saveta konkurencije. Prve dve banke, Rumunska komercijalna banka ( BCR), čanica Erste grupe, i Rumunska razvojna banka Grup Sosijete zeneral (BRD) koje su imale su u poslednje vreme tržišnu kvotu od 18-20 BCR i od 14-16% BRD, beleze pad, ali i dalje dominiraju bankarskim sistemom Rumunije – navodi se u izveštaju Savet konkurencije. Banka Transilvanija, do preuzimanja od strane Volksbank Rumunija ove godine, imala je tržišnu kvotu od 10% i bila na 9. mestu u topu rumunskih banaka. Rajfajzen bank, UniKredit i ČEK bank, poslednja sa večinskim državnim kapitalom, imaju približno iste kvote od 7-8 %.
