Rumunski energetski sektor (04.10.2016)
Pre nekoliko dana završena je deonica gasovoda ispod Dunava izmedju Rumunije i Bugarske, tačnije izmedju gradova Djurdju i Ruse. Prema planu radovi na gasovodu u ukupnoj dužini od 25 km trebali su da se završe 2012.godine. ali je projekat zakasnio zbog procedura sa podzemnim prelaskom Dunava. Gasovod će imati maksimalni transportni kapacitet od 1,5 miliardi kubnih metara gasa godišnje iz Bugarske u Rumuniju, a kapacitet gasovoda iz Rumunije prema Bugarskoj od 500 miliona kubnih metara. Interkonektor Rumunija-Bugarska finansiran je evropskim fondovima u visini od 23 miliona evra, od čega 10 miliona na rumunskoj obali i 13 miliona na bugarskoj. Radovi treba da se završe 31. decembra 2016. Gasovod Ruse-Djurdju deo je projekta BRUA, Bugarska, Rumunija, Madjarska, Austrija, povezuje gasovodne mreže četri pomenute države i omogućuje transport prirodnog gasa iz Crnog mora ka Austriji.
Florin Orban, 04.10.2016, 09:40
Pre nekoliko dana završena je deonica gasovoda ispod Dunava izmedju Rumunije i Bugarske, tačnije izmedju gradova Djurdju i Ruse. Prema planu radovi na gasovodu u ukupnoj dužini od 25 km trebali su da se završe 2012.godine. ali je projekat zakasnio zbog procedura sa podzemnim prelaskom Dunava. Gasovod će imati maksimalni transportni kapacitet od 1,5 miliardi kubnih metara gasa godišnje iz Bugarske u Rumuniju, a kapacitet gasovoda iz Rumunije prema Bugarskoj od 500 miliona kubnih metara. Interkonektor Rumunija-Bugarska finansiran je evropskim fondovima u visini od 23 miliona evra, od čega 10 miliona na rumunskoj obali i 13 miliona na bugarskoj. Radovi treba da se završe 31. decembra 2016. Gasovod Ruse-Djurdju deo je projekta BRUA, Bugarska, Rumunija, Madjarska, Austrija, povezuje gasovodne mreže četri pomenute države i omogućuje transport prirodnog gasa iz Crnog mora ka Austriji.
Rumunija se pribljižava ostvarenju energetske nezavisnosti zahvaljujući svojim velikim rezervama prirodnog gasa u Crnom moru. Ministar energije Viktor Grigoresku u intervju za Radio Rumunija je izmedju ostalog naglasio: ,,Mislim da pre razgovora o energetskoj nezavisnosti, treba da vodimo računa o energetskoj bezbednosti, jer naš cilj nije razvijanje autarhičnog sistema, već kontinuitet snabdevanja. Ovo znači da postoji jedna komponenta energetske nezavisnosti, a to znači da se mi baziramo na sopstvene resurse, a sa druge strane u slučaju potrebe imamo mogućnost snabdevanja iz spoljnih izvora. Najbolji primer su uloženi napori u projekat BRUA. Gasovod koji će povezati Rumuniju sa Bugarskom, Madjarskom i Austrijom dozvoliće nam pristup i drugim resursima prirodnog gasa. Prema planu radovi na projektu trajaće 4 godine i predpostavljaju izgradnju novih 528 kilometara gasovoda’’
O projektu BRUA generalni sekretar Asocijacije kompanija za ekploataciju i proizvodnju nafte Danijel Apostol je izjavio: ,,Start projekta BRUA nije više hipoteza. Stvari počinju da se ostvaruju. Ovu ogromnu investiciju od oko 500 miliona evra Rumunija treba da realizuje evropskim fondovima. BRUA će se uskoro završiti i tada ćemo imati ovaj gasovod velikog pritiska i crnomoreke rezerve se mogu valorizovati, tržište postati funkcionalno, a Rumunija važan akter na evropskom tržištu energije.’’
Za radove na izgradnji gasovoda BRUA na rumunskoj teritoriji, Transportna kompanija gasa Transgaz je u septembru potpisala u Budimpešti ugovor koji se posredstvom Mehanizma za priključenje Evrope finansira sa 179 miliona. U prvoj godini Trangaz obezbedjuje protok od 0,5 miliardi kubnih metara sa pritiskom od 29 bari na granici. Gasovod BRUA se ostvaruje zbog potrebe evropskih zemalja za diverzifikacijom izvora snabdevanja, za pojačanu bezbednost snabdevanja Rumunije prirodnim gasom priključenjem na nove izvore ali i za transport rezervi prirodnog gasa iz Kaspijske zone na srednjeevropska tržišta.
Ministar energije Viktor Grigoresku o proizvodnji obnovljive energije je istakao:,,Resursi obnovljive energije su veoma važni i naša zemlja treba da napreduje prema tehnologijama sa smanjnim emisijama uglendioksida. Sa ove tačke obnovljiva energije je veoma važna, ali mi mislimo da će se sadašnje vrhunske tehnologije koristiti i u narednim decenijama. Želeo bih da podsetim da mi sada vršimo izbalansiranje, odnosno dopunjujemo električnu enrgiju za periode kada na primer ne duva vetar ili kada nema dovoljno sunca sa proizvodnjom termocentrala na ugalj, što je donekle paradoksalno. Mislim da u ovom trenutku treba da premestimo nekoliko elemenata energetskog miksa, jer ovaj treba da bude izbalansiran da bismo imali bezbednost snabdevanja. Imamo solidnu proizvodnju obnovljive energije i premašili smo obaveze preuzete na evropskom nivou. Pored toga imamo i rudarski sector, koji se sada zaista suočava sa velikim problemima, ali i solidan hidropotencijal.
