Rumunsko tržište nekretnina (02.07.2013)
Rumunsko tržište nekretnina je u velikoj meri zavisno od bankarskih kredita za razliku od ostalih evropskih država u kojima postoji uzlazni trend finansiranja iz nebankarskih izvora -navodi se u analizi konaslting kompanije DTZ Ekinoks. Zbog ovakve situacije rumunski investicioni fondovi uglavnom apeluju na fondove sa tržišta kapitala, ali nažalost na inostrane i ne bukureštanske berze- navodi se u izveštaju DTZ Ekinoks. Predstavnici ove kompanije tvrde da bi tranzakcije nekretninama mogle da se povećaju ove godine na oko 400 miliona evra, sudeći po ispoljenom interesu potencijalnih investicija. I kompanija Dzons Lang La Sal smatra da je ’’percepcija investitora povoljnija u poslednjim mesecima jer je politička nestabinlnost, nastala posle suspenzije predsednika Trajana Baseskua u trećem tromesečju 2012. godine, povečala troškove finansiranja i blokirala investicione aktivnosti. Povecano poverenje u ekonomske osnove, pozitivna percepcija koja je obeležila povračaj interesa i tranzakcije koje su u završnoj fazi pregovora obeležili su kraj 2012. godine . Interes investitora je usmeren na primarne proizvode, a investicije u sekundarne proizvode ili u necentralne zone su neznatne- navodi se u izvestaju Džons Lang La Sal. Ukupna vrednost tranzakcija nekretninama bila je prošle godine od oko 340 miliona evra, što predstavlja povećanje za oko 20 miliona dolara u odnosu na 2011. godinu. Na Bukurešt spada skoro 50 % ovog iznosa, a preostali deo na Temišvar, Sibiu, Brašov i Pitešti. Dominantni sektor tranzakcija bio je poslovni prostor sa oko 160 miliona evra, odnosno 47% ukupnog obima, sledi ritejl sa 116 miliona, odnosno sa 34% ukupnog obima. Po obimu, tranzakcije u industrijskom i hotelskom sectoru bile su nešto manje nego pre godinu dana, dok je vrednost tranzakcija terenima dostigla je 40 miliona evra.
Florin Orban, 02.07.2013, 08:18
Rumunsko tržište nekretnina je u velikoj meri zavisno od bankarskih kredita za razliku od ostalih evropskih država u kojima postoji uzlazni trend finansiranja iz nebankarskih izvora -navodi se u analizi konaslting kompanije DTZ Ekinoks. Zbog ovakve situacije rumunski investicioni fondovi uglavnom apeluju na fondove sa tržišta kapitala, ali nažalost na inostrane i ne bukureštanske berze- navodi se u izveštaju DTZ Ekinoks. Predstavnici ove kompanije tvrde da bi tranzakcije nekretninama mogle da se povećaju ove godine na oko 400 miliona evra, sudeći po ispoljenom interesu potencijalnih investicija. I kompanija Dzons Lang La Sal smatra da je ’’percepcija investitora povoljnija u poslednjim mesecima jer je politička nestabinlnost, nastala posle suspenzije predsednika Trajana Baseskua u trećem tromesečju 2012. godine, povečala troškove finansiranja i blokirala investicione aktivnosti. Povecano poverenje u ekonomske osnove, pozitivna percepcija koja je obeležila povračaj interesa i tranzakcije koje su u završnoj fazi pregovora obeležili su kraj 2012. godine . Interes investitora je usmeren na primarne proizvode, a investicije u sekundarne proizvode ili u necentralne zone su neznatne- navodi se u izvestaju Džons Lang La Sal. Ukupna vrednost tranzakcija nekretninama bila je prošle godine od oko 340 miliona evra, što predstavlja povećanje za oko 20 miliona dolara u odnosu na 2011. godinu. Na Bukurešt spada skoro 50 % ovog iznosa, a preostali deo na Temišvar, Sibiu, Brašov i Pitešti. Dominantni sektor tranzakcija bio je poslovni prostor sa oko 160 miliona evra, odnosno 47% ukupnog obima, sledi ritejl sa 116 miliona, odnosno sa 34% ukupnog obima. Po obimu, tranzakcije u industrijskom i hotelskom sectoru bile su nešto manje nego pre godinu dana, dok je vrednost tranzakcija terenima dostigla je 40 miliona evra.
Kada je reč o rezidentialnom tržištu nekretnina, treba naglasiti da su cene stanova u celoj zemlji smanjene za oko 55% u odnosu na 2008. godinu, kada je tržište dostiglo vrhunac. Ako je pre talasa pojeftinjenja zbog recesije kvadratni metar stana koštao 2058 evra, sada isti kvadrat može se kupiti za 986 evra. Analitičar tržišta nekretnina Radu Zilišteanu kaže:’ Ova godina je počela relativno mirno za tržište nekretnina i u velikoj meri liči na 2012. godinu, bez spektakularnih evolucija na svim segmentima. Prema mojim prognozama ove godine imačemo neznatna sniženja cena .’’
Takozvani program’’Prvi stan’’ namanjen osobama bez stana ili porodicama sa stanom manjim od 50 kvadratnih metara bio je od velike pomoći za tržište nekretnina. Ovaj program je predvideo niske kamatne stope i učešce od svega 5% vrednosti stana. Od starta programa, Nacionalni fond za garantovanje kredita za mala i srednja preduzeča izdao je 94 000 garancija u vrednosti od oko 3,5 miliardi evra. Analitičar Jon Sorin Rošu objašnjava:’’ Rezidentialno tržište nekretnina bez programa ’’Prvi stan’’ ili sličnog programa je biće ozbiljno uzdrmano. Prisetite se šta se desilo 2008. i 2009. godine kada je prvi put lansiran program ’’Prvi stan’’. Bez programa finansiranja, rezidentijalno tržište će se srušiti.’’
Posredstvom ovog programa prošle godine je izdvojen rekordni iznos od miliardu evra.
