Sektor svinjskog mesa traži izlazak iz krize (07.11.2017)

Po tradiciji u rumunskim seoskim i gradskim sredinama konzumira se sveže ili preradjeno svinjsko meso. Meso se nabalvlja iz sostvenog domaćinstva, prodavnica, na pijaci ili direktno kod proizvodjača. U poslednje dve decenije komunističke vladavine svinjsko meso i preradjevine od mesa bile su retka roba na rafovima prodavnica zbog državne politike smanjenja domaće potrošnje jer je izvoz mesa doneo komunističkim vlastima značajne devize ne mareći za domaće tržište.

Florin Orban, 07.11.2017, 08:20

Po tradiciji u rumunskim seoskim i gradskim sredinama konzumira se sveže ili preradjeno svinjsko meso. Meso se nabalvlja iz sostvenog domaćinstva, prodavnica, na pijaci ili direktno kod proizvodjača. U poslednje dve decenije komunističke vladavine svinjsko meso i preradjevine od mesa bile su retka roba na rafovima prodavnica zbog državne politike smanjenja domaće potrošnje jer je izvoz mesa doneo komunističkim vlastima značajne devize ne mareći za domaće tržište.

Nakon 1989. godine, kada su domaći proizvodjači stupili u slobodan kontakt sa medjunarodnim tržištem, sektor svinjskog mesa je teško pogodjen konkurentskom ekonomijomu i nepostojanjem jedne jasne nacionalne politike u ovoj oblasti. Zatvoreni su poljoprivredno-industrijski kombinati koji su ranije proizvodili više miliona tona mesa, tako da je domaće tržište postalo zavisno od uvoza.

Ulazak Rumunije u Evropsku uniju otvorilo je na prvi pogled razvojne perspektive svim ekonomskim sektorima, uključujući ovde proizvodjače i preradjivaće mesa. Medjutim do sada tradicija u ovoj oblasti nije pomogla našoj zemlji da se nadje medju najvećim proizvodjačima. Još gore, uzgajivaći svinja jedva preživljavaju i na domaćem tržištu. Emil Dumitru predsednik Nacionalne federacije PRO AGRO, organizacije poljoprivrednih proizvodjača, prehrambene industrije i dopunskih usluga o sadašnjoj situaciji na tržištu kaže: ,, Konstatovali smo da 50 % ukupne količine mesa za prehrambenu industriju kao i sveže meso dolazi sa tržišta Evropske unije. Nezamislivo je da Rumunija kao velika poljoprivredna zemlja koja proizvodi velike količine žitarica, ne može da razvija jedan veoma važan sektor kao sto je uzgoj svinja. Rumunija uvozi skoro 2,5 miliona prasića za uzgoj i neshvatljivo je kako ne možemo da razvijamo sektor za reprodukciju. Raspolažemo i važnim evropskim fondovima za poljoprivredu i moramo da se vratimo u krug najvažnijih aktera na evropskom tržištu svinjskog mesa

Na spoljnom planu, svinjsko meso iz Rumunije suočavalo se sa velikim problemima. Svinjsko meso i preradjevine od svinjskog mesa bile su zabranjene na tržištu Evropske unije od 2003. godine jer je naša zemlja vakcinisala svinje protiv slinavke i šapa. Od 2007. godine Evropska komisija je donela odluku da produži do 2009. godine zabranu rumunskim firmama koje izvoze svinjsko meso sa obrazloženjem da ova bolest još nije pod kontrolom. Kasnije su evropske strukture dozvolile rumunskim prerdjivačima svinjskog mesa i živih svinja da izvoze na evropsko tržište , ali tek posle pune liberalizacije.

Emil Dumitru, predsednik Nacionalne federacije PRO AGRO ističe: ,,Imali smo probleme sa klasičnom slinavkom tako da smo bili pod nadzorom. Period je završen i sada ne postoje nikakve restrikcije. Sada se može pratiti put svinjskog mesa od farme sve do naših klanica, kao u Francuskoj ili Nemačkoj, i u ovoj situaciji ne postoje razlozi za zabrinutost. Praktično mi treba da osvojimo domaće tržište svinjskog mesa i tek nakon toga da mislimo na medjukomunitarnu trgovinu ili izvoz.

Proizvodjači svinjskog mesa traže aktivniju ekonomsku politiku u ovoj oblasti. Emil Dumitru predsednik Nacionalne federacije PRO AGRO kaže: ,,Smatram da centralna uprava nije imala razvojnu strategiju za ovaj sektor. Ovo predpostavlja da su nam potrene apsorpcija, privlačenje sirovine i predvidljive cene nasih žitarica. Zahvaljujući tehničkoj modernizaciji farmi i investicionoj brzini, smatram da Rumunija može ponovo da budemo veliki proizvodjač svinjskog mesa. Mislim da država agrarnim politikama može da obezbedi potrebne budžetske prihode.