Skoro sve o Rumuniji…Na redu je Rumunija danas…. Valjarica za pranje veša

Ana-Maria Cononovici, 14.01.2020, 15:27

Znate one dane kada trčimo tamo-amo da žavršimo što više poslova, kao i kućnih poslova. I sami znate koliko nam je u tim momentima od pomoći mašina za pranje veša a, onda ne možemo da se ne zapitamo- kako su ljudi prali veš pre 100.god ? Kao i obično odgovor se nalazi u muzejima. Na primer, u Nacionalnom Muzeju Sela Dimitrije Gusti u Bukureštu, postoji „valjarica za pranje veša“ iz Borlove, okrug Karaš Severin( na jugozapadu Rumunije). Valarice za pranje veša izradjene su u potpunosti od drveta, rade na hidrauličku energiju. Drevnog porekla valjarice za pranje, uglavnom su se koristile u oblastima sa povoljnim prirodnim uslovima, odnosno sa dovoljnim protokom vode, koja koliko je to moguće zimi ne zamrzne, izradjene su od hrasta, bukve ili jove. Eksponat iz muzeja napravljen je u prvoj cetvrtini 20. veka u selu Borlova okrug Karaš Severin.

Možda nećete verovati, ali valjaricu za pranje veša možete pronaći u funkciji u okrugu Alba u domaćinstvu porodice Ioane i Mirče Avram iz Donje Dobre . Instalirana je pre 101. godine i dalje radi. Ioana Avram rekla nam je kako se koristi ova mašina bez deterdženta i bez struje : ,,Ovde se stavlja odeća, odložim je tu i okreće se a, voda pada na nju 2. dana. Peru se ćebad, tepisi, prostirke. Bilo šta! Planinska voda je bolja voda. Moja svekrva kaže da voda od snega najbolje pere. Na proleće dolazi bela voda, od otopljenog snega. I ona dobro pere ! „

Valjarica za pranje veša je karakteristična instalacija za ovo područje Karpata. Sastavni delovi mehanizma su : drveni točak sa više otvora, horizontalna osovina i dva ili više čekića. Konstrukcija ima malo postolje, ukopano u zemlju, izgradjena od dasaka pričvršćenih jedna pored druge sa unutrašnje strane 2 kružna točka, voda ulazi brzinom na korito postavljeno iznad, koje vrti veš, kao i kod današnjih mašina za veš.

Mirča Avram nasledio je valjaricu za pranje veša od porodice i poznaje princip rada, koji nam je i objasnio : ,,U posudu se odloži veš, zatim se stavi drvo za ogrev u bojler, da bi se voda zagrejala od 37 do 40 stepeni, pokrene se točak i ostavimo je da radi 2-3 dana. Čekići se inercijom vrte sami. „

Mirča Avram još uvek ima dokumenta sa svim onim što je značilo investicija za takvo čudo pre 101.god. : ,,Ovo su precizni zapisi troškova mog oca napravljenih prilikom konstrukcije ove valjarice. Uzeo je i kredit iz banke. Za to je plaćen porez i sve ! „

Takodje treba napomenuti da se instalacija smatra elementom nasledja okruga Alba. A Mirča Avram zna i kako se održava ova valjarica: ,,Na valjarici sam promenio osovinu 1994. god., glavni točak prečnika 130cm a, posudu u koju se stavlja veš promenio sam posle 2006. godine. Koristio sam hrastovo drvo, donešeno iz okruga Mediaš.“

Posle takvog istorijskog toka pranja veša, činjenica je da danas postoje mašine za veš koje se mogu programirati sa daljine dokazuje da je sada posao u domačinstvu mnogo lakši.