Uzgoj tovljenika (28.02.2017)
Rumunski farmeri ispoljavaju sve veći interes za uzgoj tovljenih goveda. Lako se uzgajaju i imaju veliku tržišnu cenu. Velika prednost rasnih tovljenih goveda je brzi rast i manji troškovi ishrane nego u slučaju krava muzara. Pored toga, zbog strogih uslova proizvodnje mleka, mnogi farmeri prelaze na uzgoj tovljenih goveda. Sarolez, Limuzin ili Angus, samo su neke od brojnih rasa goveda za tovljenje u rumunskim farmama. Mnogi uzgajivači tovljenika radije se odlučuju za Angus, škotsku rasu koja postiže veoma dobre rezultate u Rumuniji, kaže Aurelijan Florea, upravni direktor Asocijacije Aberdin Angus Rumunija: Angus je idealna rasa za rumunske pašnjake. Idržljiva je i prilgodljiva ekstremnim temperaturama izmedju minus 40 i plus 40 stepeni. To je plodna rasa. Druga karakteristika ove rase je visoki prosecni prirast od skoro 1300 grama dnevno, iako se rasa eksploatiše u ekstenzivnom sistemu. Pored toga imamo prostrane i kvalitetne pašnjake, medju najboljima u Evropi, a to je veoma važno za eksploataciju goveda, naročito za rasu Angus koja koristi izuzetno dobro prirodne i pedološke resurse.”
România Internațional, 28.02.2017, 09:24
Rumunski farmeri ispoljavaju sve veći interes za uzgoj tovljenih goveda. Lako se uzgajaju i imaju veliku tržišnu cenu. Velika prednost rasnih tovljenih goveda je brzi rast i manji troškovi ishrane nego u slučaju krava muzara. Pored toga, zbog strogih uslova proizvodnje mleka, mnogi farmeri prelaze na uzgoj tovljenih goveda. Sarolez, Limuzin ili Angus, samo su neke od brojnih rasa goveda za tovljenje u rumunskim farmama. Mnogi uzgajivači tovljenika radije se odlučuju za Angus, škotsku rasu koja postiže veoma dobre rezultate u Rumuniji, kaže Aurelijan Florea, upravni direktor Asocijacije Aberdin Angus Rumunija: Angus je idealna rasa za rumunske pašnjake. Idržljiva je i prilgodljiva ekstremnim temperaturama izmedju minus 40 i plus 40 stepeni. To je plodna rasa. Druga karakteristika ove rase je visoki prosecni prirast od skoro 1300 grama dnevno, iako se rasa eksploatiše u ekstenzivnom sistemu. Pored toga imamo prostrane i kvalitetne pašnjake, medju najboljima u Evropi, a to je veoma važno za eksploataciju goveda, naročito za rasu Angus koja koristi izuzetno dobro prirodne i pedološke resurse.”
Efektivi rase Angus u Rumuniji su u neprestanom porastu i eksploatišu se u ravničarskim i brdskim predelima, gde i dalje postoje velike površine neiskorišćenih pašnjaka a pored ovoga uzgajivači mogu dobiti i subvencije. Aurelijan Florea kaže: “U 2008. godini imali smo 200 grla rase Angust na rumunskim pašnjacima, a sada imamo više od 15 000 grla u celoj zemlji. Na nivou Asocijacije imamo nešto više od 11 000. Porast broja grla je zaista veoma visok. Za uzgajivače čiste rase izdvaja se po 300 evra po grlu, što će bez sumnje pomoći razvoj farme. Iznos se može lako dobiti ako se poštuju uslovi, odnosno ako farmer ima ispravne dokumente sa sertifikatima o kontrolisanom poreklu. Postoji još jedna finansijska pomoć za ukrstene rase Angus sa ciljem da se ohrabri prelazak sa krava muzara na tovljena goveda.”
Cena jednog kvalitetnog kilograma Angus mesa može dostići i 50 evra. Velika potražnja za govedjim mesom na evropskom tržištu, inspirisale je dvojicu Švajcaraca da investiraju, u blizini rumunskog grada Sibiu, u farmu goveda od 3500 grla Angus rase i nekoliko hiljada hektara pašnjaka. Firma Angus Karpaten Mit bavi se i partnerskim programima sa malim farmerima, sa prvenstvenim ciljem da se osnuju mreže proizvodjača na nivou cele zemlje, sa svim proizvodnim etapama: ispašom, uzgojem i tovljenjem stoke kao i preradom mesa i klaničnom aktivnošću. Za visoki standard mesa, tele sisa duže vremena a hrani se paralelno i prirodnom travom -kaže Samuel Vidmer, generalni direktor firme Karpaten mit: “Tele ostaje 7-8 meseci sa majkom, kasnije ide samo na pašnjak. Želimo da hranimo goveda travom i raznim dodacima. Životinje se razvijaju u prirodnom sistemu. Razvijaju se sporije ali je meso mnogo ukusnije. Mi rumunskim farmerima dajemo junice. Prodajemo im genetski materijal za priplodnju a od njih kupujemo telad.”
Budući planovi farme iz Transilvanije vezana su za povećavanje efektiva goveda, od 3500 na 10 000 u priplodnoj farmi i 6000 grla u farmi za tovljenje. U ovim uslovima potrebno je 10 000 hektara pašnjaka i obradivog zemljišta. Prema zvaničnim podacima Rumunija ima samo 15 grla goveda na 100 hektara, dok u Irskoj postoji 137 grla na 100 hektara.
