Virtualan sajam, realni sajam (16.03.2021)
Ana-Maria Cononovici
Ana-Maria Cononovici, 16.03.2021, 11:59
Ana-Maria Cononovici
Pandemija nas je primorala da provodimo što više vremena kod kuće, kako je vreme prolazilo koncerti su odloženi za narednu sezonu, ali tradicionalni sajmovi pronašli su način da opstanu. Tako su se pojedini sajmovi preselili u online, poput sajma turizma, dok drugi, na primer poput Sajma proleća – tradicionalni sajam za 1. mart, iskušavaju svoje posetioce istom ponudom iz predhodnih godina, uz primenu zaštitnih mera distance i higijene. Savetnik za turizam Trajan Badulesku govorio nam je o online izdanju rumunskog Sajma turizma, ističući činjenicu da nas je pandemija naterala da shvatimo potencijal online segmenta : ,,Prolećno izdanje rumunskog Sajma turizma, koji je upravo završen, apsolutna je premijera. To je prvi sajam turizma organizovan u Rumuniji, na virtualnoj platformi, odnosno online. Bio je to veliki izazov za svet turizma. Organizatori su učinili sve da ovaj dogadjaj uspe, iako nije učestvovalo mnogo turističkih agencija, softver platforme je bio kvalitetan. Dobro je što su učestvovale firme iz Rumunije i inostranstva, učestvovali su i naselja, turističke regije, udruženja i turističke organizacije. Mogu da kažem, iako se svi nadamo da čemo se uskoro sastati normalno, fizički, a ne virtuelno, nažalost, pandemija nas je naterala na virtuelnu organizaciju ovog sajma i kao što znamo, gotovo svi sajmovi u svetu su organizovani virtuelno u poslednjih godinu dana, uključujući World Travel Market u Londonu, Sajam poslovnog turizma u Barseloni i drugi. Rekao bih da vredi održavati i u budućnosti odredjene virtuelne komponente, iako će se sajam u nekom momentu ponovo odviti uz fizičko prisustvo. Dobro bi bilo za one sajmove koji tek dolaze i za promociju Rumunije. Mislim da je teže dovesti sve važne turističke agencije u Rumuniju, privući i dovesti mnogo turističkih organizacija, ali zahvaljujući online konferencijama i dogadjajima, to može biti rešeno. Verujem da ovu online komponentu vredi sačuvati u manjoj meri. Nadam se da će se rumunski Sajam turizma vratiti u Romekspo, u prostor na koji smo svi navikli, ali, istovremeno, i online, ubedjen sam da se na taj način sajam može mnogo bolje promovisati u inostranstvu.”
Prvo ovogodišnje izdanje najdugovečnijeg i najomiljenijeg sajma knjiga u zemlji, GAUDEAMUS Radia Rumunija, već drugi put održaće se u online formatu od 1. do 31. marta. Koordinator odeljenja za muzejsko obrazovanje Lila Pasima u Nacionalnom muzeju seljaka u Bukureštu, govorila nam je o tradiciji koja se ne može narušiti, a to je Sajam proleća : ,,Imamo dva glavna razloga. Prvi je zato što su urbane tradicije usvojene i stekle su istu vrednost kao i seoska tradicija. Već 15 godina seoska tradicija je transformirana i prisutna u dvorištu Muzeja rumunskog seljaka, svaki put početkom proleća. Kao što znamo, običaj belo-crvenog marcišora ima drevno poreklo, potiče iz seoskog agrarnog kalendara, koji je svakog proleća obeležavao dolazak nove godine. Običaj je obnovljen kao i drugi prolećni praznici seoskog sveta (Baba Dokija, Dragobete) i, iakopočetkom 20. veka etnolozi nisu predvideli njihov dug vek, ti običaij su se nastavili do dan danas u urbanoj kulturi. Naš sajam je zapravo kulturni čin, počev od predmeta koji donosi zdravlje, sreću i bogatstvo, dok u seoskoj sredini seljaci su štitili čak i svoju stoku vezivanjem te belo-crvene niti na rogove životinjama. Crveno-bela nit, na koju je provučen novčic, stigla je u grad, a ljudi su je tamo preoblikovali u suvenir.”
Lila Pasima nas je takodje podsetila na medjuratne bukureštanske prodavace belo-crvenih marcišora u obliku broša, koje su prodavali uz reklamnu najavu ,,prefinjeni marcišori, za elegantne dame”. Lila Pasima dodala je: ,,Ovog proleća, iako se suočavamo sa kontekstom pandemije, postoje isti smisao za humor, ista kreativnost i inovativni duh, te pozvali smo naše uobičajene učesnike da sudeluju sa bogatom ponudom. Ovaj maleni predmet- marcišor, ima brojne umetničke forme i izraze, od srebrnog novčica sa belo crvenim končićem, junaka seljačke mitologije deda, baba, likova iz narodnih priča do junaka urbane kulture, iz crtaća, sripova, junaka tehnologije, likova fantastike ili kompjuterske tastature. Na primer, imali smo i elegantne keramičke i porcelanske marcišore u obliku broša sa zlatnom glazurom. Drago nam je da i ove godine, iako su striktni uslovi i morali smo da smanjimo broj učesnika i da poštujemo distancu, naši učesnici nisu odustali i žele da proslave proleće, sa puno mašte, humora i naravno sa umetničkim kvalitetom.”
Prihvaćeni brend je ponovo potvrdio svoj opstanak kroz učešće ljudi iz različitih oblasti sa eksponatima na sajmu, rekla nam je Lila Pasima: ,,Kako je dospeo u svest bukureštanske javnosti, svake godine imamo preko 10 hiljada posetilaca. Na Sajmu proleća imali smo kao učesnike i glumce koji su osmisili kampanju ,,Sa marcišorom izgradi pozorište”, divna ideja za podršku nezavisnom pozorištu, koje prolazi kroz veoma teška vremena zbog pandemije. Jedna jednostavna ideja koja je istovremeno lepa i moćna”, rekla nam je Lila Pasima, koordinator odeljenja za muzejsko obrazovanje u Nacionalnom muzeju rumunskog seljaka u Bukureštu.
Skromniji nego obično i sa manje učesnika ovogodišnji sajam nas je ipak podsetio kako smo pre živeli.
