Zanatska kooperacija (15.10.2013)
Sistem kooperacija u Rumuniji ima tradiciju dugu 120 godina. Prva rumunska zanatska asocijacija bila je medju osnivacima Medjunarodne zanatske alijanse koja i dan danas postoji. Odmah posle revolucije, zanatska kooperacija je ostala je u senci i sada treba da nadoknadi izgubljeno vreme i ponovo osvoji domaće i medjunarodno tržište.
Florin Orban, 15.10.2013, 09:22
Sistem kooperacija u Rumuniji ima tradiciju dugu 120 godina. Prva rumunska zanatska asocijacija bila je medju osnivacima Medjunarodne zanatske alijanse koja i dan danas postoji. Odmah posle revolucije, zanatska kooperacija je ostala je u senci i sada treba da nadoknadi izgubljeno vreme i ponovo osvoji domaće i medjunarodno tržište.
Detalje o ovom sektoru saznali smo od predsednice Nacionalne unije zanatske kooperacije (UCECOM), Sevastica Grigoresku: «Zanatska društva spadaju u red malih i srednjih preduzeća, tako da smo se i mi suočavali sa istim opasnostima kao i ova preduzeća. Zbog tradicije mi uspevamo na neki način da opstanemo na tržištu mnogo lakše od drugih. Možda je ovo zasluga etičkih principa i većeg otpora globalnoj ekonomskoj krizi».
Sevastica Grigoresku govorila je i o Uniji kojom rukovodi: «Danas imamo 518 zanatskih entiteta koji su okupljeni u Nacionalnu uniju zanatske kooperacije. Imamo 227 organizacija u kojima rade osobe sa dizabilitetima, tako da naša kooperacija nastavlja bogatu tradiciju organizovanja aktivnosti za osobe sa socijalnim problemima, iako ovo nije naša dužnost. Imamo obrtni kapital od preko 200 miliona evra i naše proizvode izvozimo u zemlje Evropske unije. Saradnike imamo i u Sjedinjenim Američkim Državama i izvozimo tekstil, trikotažu kao i proizvode ručne radinosti.»
Razgovarali smo i sa predstavnicima zanatskih kooperacija. Radu Kandea, direktor kooperacije iz Trgu Mureša, koja proizvodi nameštaj izjavio nam je: «Mi radimo isključivo za izvoz. Izvozimo u Holandiju, Nemačku, Francusku i Izrael i manje količine u nordijske zemlje. Proizvodnja potrošnih dobara je, mozda, najteži sektor. Svi treba da plaćaju poreze i oni koji imaju 10 zaposlenih radnika i oni koji imaju 100 ili 200. Za proizvodjače koji zapošljavaju manji broj radnika ovo je veliki prolem.»
Toma Grigore, predsednik kooperacije u gradu Horezu, govorio nam je o oblastima aktivnosti: « Pored proizvoda od keramike i drvoreza,obogatili smo paletu aktivnosti da bismo mogli da izadjemo u susret zahtevima tržišta. Proizvodimo i tekstil i stolariju. Posao ne ide baš najbolje, ali nekako prežvljavamo. Na žalost, ne izvozimo više, jer u ovom trenutku nema povoljnosti za izvoz.»
Nas poslednji sagovornik je bio Kristijan Popesku, predstavnik kooperacije iz Kluž Napoke, koja proizvodi metalsku konfekciju: «U poslednje vreme posao ide sve gore. Mučimo se da od nasih klijenata izvučemo novac za naše proizvode i perspektiva nije nimalo ružičasta. Ove godine više ne izvozimo. Ranije smo izvozili u Francusku, Nemačku, Holandiju i Belgiju. Imamo prodavnicu u Klužu i naši proizvodi su predstavljeni i na internetu. Mogu se naručiti preko internetu. Proizvodi stižu postom.»
Na sajtu Nacionalne unije zanatske kooperacije www.ucecom.ro, na engleskom, francuskom i rumunskom objavljen je elektronski registar proizvoda i usluga zanatske kooperacije kao i podatak da je stepen apsorpcije evropskih fondova za stimulisanje zanatske kooperacije dostigao 98%.
