Vesti – 01.04.2026
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 01.04.2026, 18:02
Cene benzina i dizela pale su u sredu na pumpama glavnog distributera goriva u Rumuniji – OMV Petrom, nakon stupanja na snagu uredbe kojom se ograničava komercijalna marža na goriva. U glavnom gradu Bukureštu, cena dizela pala je za skoro 40 banija, na ispod 10 leja po litru, a kod benzina smanjenje je bilo samo 3 banija, na 9,32 leja po litru, prema podacima Profit.ro. Stručnjaci očekuju da će u narednim satima pasti i cene kod kompanija Rompetrol, MOL ili Lukoil. U utorak je, u poređenju sa 28. februarom, datumom prvih američko-izraelskih napada na Iran, prosečna cena standardnog benzina porasla za 1,44 leja po litru, a kod dizela za 2,18 leja. Vladina uredba, koja je stupila na snagu u sredu, predviđa da će ekonomski operateri koji proizvode, uvoze, distribuiraju ili prodaju goriva primenjivati, do 30. juna, komercijalnu maržu na prosečnom nivou prošle godine. Za ekonomske agente koji prekrše pravilo, predviđene su kazne između 0,5 i 1% prometa registrovanog u 2025. godini. Takođe, tokom tromesečnog perioda, biogorivo u benzinu biće smanjeno sa 8% na 2%, a izvoz dizela i sirove nafte vršiće se samo uz odobrenje ministarstava energetike i ekonomije. Nedostatak ovih odobrenja povlačiće kazne između 5 i 10% prometa. Vlada takođe razmatra i druge mere za ublažavanje rasta cena goriva.
Prekid snabdevanja naftom sa Bliskog istoka će se povećati u aprilu i počeće da utiče na evropsku ekonomiju, a zatvaranje Ormuskog moreuza ozbiljno smanjuje zalihe, upozorio je u sredu Fatih Birol, šef Međunarodne agencije za energiju (IEA), prenosi Rojters. Evropska komisija preporučuje da države članice preduzmu mere za uštedu goriva (…). Prema dopisniku Radija Rumunija u Briselu, izvršna vlast Evropske unije takođe govori o održavanju visokih cena na pumpama kako bi se obeshrabrila potrošnja. Druge preporuke (…) uključuju rad od kuće ako je moguće, korišćenje javnog prevoza, smanjenje brzine za najmanje 10 km na sat radi manje potrošnje ili korišćenje zajedničke vožnje sa više ljudi. Istovremeno, vlasti bi mogle da nametnu naizmeničnu upotrebu automobila na osnovu registarskih tablica.
Bukureštanska vlada produžila je ograničenje komercijalne marže na osnovne namirnice do 30. juna ove godine. Spisak proizvoda na koje se odnosi ova odluka uključuje beli hleb, jogurt, jaja, ulje, piletinu i svinjetinu, kao i brašno, sveže voće i povrće. Ograničenje je na snazi godinu i tri meseca, a periodično se obnavlja vanrednim uredbama. S druge strane, izvršna vlast je usvojila odluku na osnovu koje se plate zaposlenih u nekoliko industrijskih kompanija od strateškog interesa koje su blizu bankrota mogu isplaćivati do uskršnjih praznika. Reč je o preko 50 miliona evra. U brodogradilištu Damen Mangalija, na Crnom moru, preko 1.000 zaposlenih, koji nisu primili plate tri meseca, nastavili su proteste u utorak, deveti dan zaredom. Najavili su da će protestovati do 6. aprila, kada je ponovo zakazan sastanak poverilaca kako bi se raspravljalo o planu reorganizacije kompanije.
Direktor Rumunske uprave za puteve, Kristijan Anton, pritvoren je od strane tužilaca Direkcije za borbu protiv korupcije nakon pretresa. Istraga se odnosi na slučaj korupcije u vezi sa prevarom na ispitima za dobijanje profesionalnih sertifikata vozača teretnih vozila. Kristijan Anton je osumnjičen da je bio deo organizovane grupe koja je naplaćivala naknade u rasponu od 600 do 1.500 evra kako bi garantovala uspeh na ispitima. Pravni izvori navode da je tokom pretresa kuće šefa Uprave za puteve pronađeno 500.000 evra. U ovom slučaju ima 12 osumnjičenih, a sumnjive aktivnosti se istražuju i u Bukureštu i u dva okruga u zemlji.
Trenutni model rasta rumunske ekonomije, zasnovan na evropskim fondovima i niskim troškovima, dostigao je svoje granice i mora biti restrukturiran, rekla je potpredsednica vlade Oana Georgiju. Ona je naglasila da je potrebna radikalna promena koja zahteva čvrste javne institucije i finansijsku disciplinu. Georgiju je istakla da Rumunija ima preko 1.500 kompanija, koje su tokom godina akumulirale gubitke od preko 14 milijardi leja (skoro 2,75 milijardi evra). Najavila je da će 22 državne kompanije, koje su izabrala nadležna ministarstva, proći kroz proces analize i, u zavisnosti od rezultata, biti restrukturirane, zatvorene ili predložene za kotiranje na berzi.
Vlada Bukurešta bila je u sredu bila domaćin strateškog sastanka između kompanija iz ukrajinske industrije dronova i predstavnika rumunske odbrambene industrije. Prema saopštenju izvršne vlasti, glavni cilj sastanka bio je olakšavanje direktnih veza između privrednih subjekata dve zemlje, kako bi se podstakao tehnički dijalog i stvorila čvrsta profesionalna mreža. Razgovori su se fokusirali na razvoj projekata i partnerstava u oblasti bespilotnih letelica (BPL) i naprednih sistema za detekciju i protivmere (Anti-BPL). Želimo da iskoristimo iskustvo koje su ukrajinski partneri stekli na bojnom polju i da zajedno razvijemo efikasna odbrambena rešenja prilagođena aktuelnim potrebama, što će doprineti jačanju nacionalne i regionalne bezbednosti, naglasio je Mihaj Žurka, šef Kancelarije premijera, citira se u saopštenju za javnost.
Predsednik Nikušor Dan i premijer Ilije Boložan uverili su moldavskog premijera Aleksandrua Munteanua u utorak u Bukureštu da Republika Moldavija uvek može računati na podršku Rumunije, bilo da je u pitanju pristupanje Evropskoj uniji, osiguravanje energetske bezbednosti ili povećanje otpornosti u suočavanju sa hibridnim pretnjama. S druge strane, Aleksandru Munteanu je zahvalio Rumuniji na podršci i saradnji. A na specijalizovanom događaju organizovanom u Bukureštu, izjavio je da se susedna država suočava sa višestrukim krizama izazvanim sukobima u Ukrajini i Zalivu. Prema njegovim rečima, Republika Moldavija je pogođena rastom cena, poremećajem snabdevanja energijom, zagađenjem reka i invazijom dronovima u vazdušni prostor.
Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas i ministri spoljnih poslova zemalja članica Unije, uključujući rumunsku ministarku Oanu Coju, obeležili su u utorak u Kijevu četiri godine od masakra koji je ruska invaziona vojska počinila u Buči, u Ukrajini, posetom ovom malom gradu. Zvaničnici su izrazili podršku zahtevu Ukrajine da se Moskva pozove na odgovornost za ove zločine. Prema saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova u Bukureštu, nakon posete Buči usledio je neformalni sastanak Saveta za spoljne poslove, organizovan u Kijevu, fokusiran na podršku Ukrajini i glavna dešavanja u regionalnoj bezbednosti.
