Mere za ublažavanje cena goriva (02.04.2026)
Rat na Bliskom istoku, ali pre svega kriza goriva, u velikoj meri komplikuju svetsku ekonomiju, a u Rumuniji bolno pojačava uticaj mera finansijske štednje nametnutih sanacijom budžetskog deficita.
Dragana Diamandi и Mihai Pelin, 02.04.2026, 10:45
Rat na Bliskom istoku, ali pre svega kriza goriva, u velikoj meri komplikuju svetsku ekonomiju, a u Rumuniji bolno pojačava uticaj mera finansijske štednje nametnutih sanacijom budžetskog deficita. Do kraja nedelje vlada obećava da će završiti mere usmerene na ograničavanje rasta cena goriva. Pošto su one koje su već usvojene imale više simboličan uticaj, sada se razmatraju dodatne opcije. Ministar finansija Aleksandru Nazare izjavio je da su pripremljene dve: postepeno smanjenje akciza i mehanizam dobrovoljnih doprinosa.
Jedna od ovih varijanti mogla bi biti usvojena ove nedelje, istakao je Aleksandar Nazare:
„Pripremili smo sve varijante, uključujući postepeno smanjenje akcize kada međunarodne kotacije i domaće cene rastu. Takođe smo pripremili i varijantu koja je usvojena 2022. godine – dobrovoljni doprinos. Predlažemo iznos koji će upotpuniti tržišni operateri, što znači potpuno isti mehanizam kao 2022. godine.“
Ministar je takođe rekao da vlada radi i na fondu solidarnosti, koji je usmeren na izuzetne profite koje ostvaruju kompanije za gorivo. Aleksandru Nazare:
„ Samo izuzetni profiti koji su nastalim tokom ove krize i koji nisu povezani sa trenutnom aktivnošću kompanija veoma su slični propisu iz 2022, koji se bavio upravo ovom oblašću spekulativnog profita u energetskom sektoru. Nemamo, trenutno novi evropski okvir koji nam daje granice, unutar kojih možemo da se krećemo, ali smo koristili principe iz 2022. godine, tako da ciljamo samo spekulativni profit. Trenutno imamo opciju dobrovoljnog doprinosa ili smanjenja akciza. Biće doneta odluka u koaliciji i u vladi, kako bismo se uklopili u rok do petka i rešili ovo pitanje u vezi sa spekulativnim profitima.”
Početkom nedelje, premijer Ilie Boložan najavio je da će po prvi put biti smanjena akciza na dizel, jer je njegova cena najviše porasla zbog rata na Bliskom istoku, pa je logično da država prvo pomogne onima koji ga koriste.
Zatim je predsednik Vlade najavio nameru da se formira fond solidarnosti, u koji bi kompanije koje u Rumuniji vade sirovu naftu, prerađuju je i potom prodaju na domaćem tržištu, uplaćivale najveći deo svojih izuzetnih profita. Prema njegovom mišljenju, te kompanije su ostvarile profit bez dodatnih ulaganja, već isključivo na osnovu rasta cena.
Sve ove izjave dolaze u trenutku kada su prve mere vlade za usporavanje rasta cena goriva počele samo blago da se osećaju na pumpama u ponedeljak. Na nekim pumpama cena litra dizela pala je — ali vrlo malo — ispod psihološkog praga od 10 leja (oko 2 evra), dok je u januaru bila oko 8 leja.
