Rumunski ekonomski model mora biti reformisan (02.04.2026)

Rumunija mora da uđe u novu fazu razvoja koja se ne zasniva na jeftinoj radnoj snazi, evropskim fondovima i novcu koji Rumuni u dijaspori šalju kući, upozorava vlada u Bukureštu.

Marija Nenadić-Zurka, 02.04.2026, 14:14

Rumunija je ostvarila značajan napredak u poslednjih 20 godina, ali je njen model rasta, zasnovan na niskoj ceni rada, privlačenju evropskih fondova i novcu koji Rumuni koji rade u inostranstvu šalju u zemlju, dostigao svoje granice, rekla je potpredsednica vlade Oana Georgiu. Počev od ove godine jedan deo evropskog novca će, sa prestankom Nacionalnog programa oporavka i otpornosti 31. avgusta, nestati. Što se tiče novca iz dijaspore, koji je u poslednjoj deceniji premašio 52 milijarde evra, ove svote se godišnje smanjuju usred rasta troškova života u Evropi. U ovom kontekstu je, potpredsednica rumunske vlade,  ocenila da država mora preduzeti važne korake ka reformisanju svojih struktura i da joj je za to potrebno finansiranje. Oana Georgiu: „Rumuniji su potrebne investicije i strani kapital. Za to, smatram da mora da postigne tri bitne stvari: reformu državnih preduzeća, pridruživanje OECD-u i primenu onoga što učimo od OECD-a; a treći element je stabilnost i finansijsko-budžetska disciplina. Strani kapital ne gleda samo na mogućnosti, već i na stabilnost i rizike. U tom smislu Rumunija ima da učini još mnogo koraka.“ Što se tiče pristupanja Rumunije Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, Bukurešt je najavio da će ovaj proces biti završen ove godine. Koordinator za pristupanje, diplomata Luka Nikulesku, pokazao je da članstvo u OECD-u nosi niz velikih prednosti. Luka Nikulesku: „Više stranih investicija i kvalitetnije investicije, jer postoje veliki investicioni fondovi koji su zainteresovani samo za zemlje članice OECD-a, pristup najboljim podacima i statistikama na svetu, veća vidljivost, jer ćemo sedeti za istim stolom ne samo sa evropskim zemljama, već i sa mnogim drugim državama širom sveta, i, rekao bih, veći uticaj Rumunije na globalnom nivou.“ Do pristupanja u OECD, Rumunija, međutim, mora da prevaziđe period obeležen neizvesnostima, a prema rečima ministra finansija, Aleksandra Nazarea, pravi test ekonomskog vođstva zemlje je sposobnost da se održi fiskalno putanje i ciljevi deficita preuzeti na međunarodnom nivou, bez izazivanja poteškoća za kompanije ili društvenih potresa. Problem za vladu u Bukureštu, međutim, jeste to što mere usvojene za uravnoteženje ekonomije i smanjenje rekordnog budžetskog deficita ne zadovoljavaju stanovništvo. Samo u poslednjih nekoliko dana, hiljade ljudi je organizovalo protestne akcije. Među njima su zaposleni u brodogradilištu Damen Mangalija, koji nisu primili plate 3 meseca, rudari iz rudnika Lupeni, nezadovoljni odlukom da im se ugovori o radu na određeno vreme produže za samo 4 meseca, ili zaposleni u Azomurešu, koji se plaše da bi mogli da izgube posao, s obzirom na to da je fabrika hemijskih đubriva u procesu promene vlasništva. I sve se ovo dešava u kontekstu povećanja cena izazvanog rastućim cenama goriva  u zemlji koja je među najgorima u Evropi po prihodima, sa trećom najnižom minimalnom platom, 795 evra, i drugom najnižom prosečnom cenom rada po satu, 13,6 evra.