Vesti – 02.04.2026
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 02.04.2026, 18:20
Vlada iz Bukurešta je u četvrtak odlučila da smanji akcizu na dizel za 30 banija (ekvivalentno oko 6 evrocenti) po litru. Biće dozvoljeno samo jedno ažuriranje cena na pumpama dnevno. Prema saopštenju za štampu, nakon razgovora sa operaterima na terenu, zaključeno je da druge radne opcije nisu mogle biti jednoobrazno primenjene i da bi izazvale poremećaje u snabdevanju gorivom. Odluka takođe uzima u obzir budžetska ograničenja i biće sprovedena putem hitne uredbe, koja će biti usvojena na vanrednoj sednici Vlade, najverovatnije u petak.
Vlada je u četvrtak usvojila paket solidarnosti koji podrazumeva finansijsku podršku penzionerima sa niskim prihodima, kao i deci sa invaliditetom. Pomoć penzionerima će biti isplaćene u dve rate, u maju i decembru, u iznosu između 600 (120 evra) i 1.000 leja (200 evra). „Govorimo o preko 2,8 miliona penzionera, odnosno o veoma velikom broju građana, ljudi sa niskim penzijama ne zato što nisu radili i doprinosili, već zato što su se penzionisali nakon perioda kada su plate u Rumuniji bile veoma niske“ – rekao je ministar rada Florin Manole nakon sednice vlade.
Rukovodstvo PSD-a, koje je na vlasti u Rumuniji zajedno sa PNL-om, USR-om i UDMR-om, završilo je u sredu sastanke sa svojim ograncima u zemlji u vezi sa uslovima i formulom za nastavak vlade. Lider socijaldemokrata Sorin Grindeanu izjavio je da je većinski trend u stranci za napuštanje trenutne koalicione formule sa Ilijem Boložanom kao premijerom, pa čak i za prelazak PSD-a u opoziciju. Očekuje se da će stranka 20. aprila objaviti da li će napustiti vladu. S druge strane, premijer Boložan upozorio je da bi politička kriza u ovom trenutku bila izuzetno rizična za stabilnost zemlje i da bi povećala troškove finansiranja države.
Broj stanovnika Rumunije iznosio je 21,646 miliona ljudi 1. januara 2026. godine, što je pad od 0,5% u poređenju sa istim periodom prethodne godine, prema podacima koje je danas objavio Institut za statistiku (INS). Gradsko i žensko stanovništvo čine većinu, sa 55,2% i 51,2% od ukupnog broja stanovnika. Proces demografskog starenja nastavljen je prošle godine, uz blago smanjenje udela mladih (0-14 godina) i povećanje udela starijeg stanovništva (65 godina i više) u ukupnom stanovništvu.
Guverner Narodne banke Rumunije, Mugur Isaresku, upozorava da nestabilnost na Bliskom istoku pogoršava finansijske ranjivosti Rumunije, sa istovremenim efektima na budžetski i trgovinski deficit. U ovom nestabilnom kontekstu, pristupanje OECD-u bi moglo pomoći državi da uravnoteži situaciju, rekao je zvaničnik Centralne banke na specijalizovanoj konferenciji. S druge strane, trenutni model rasta rumunske ekonomije, zasnovan na evropskim fondovima, niskim troškovima rada i doznakama iz dijaspore, dostigao je svoje granice i mora biti restrukturiran, rekla je zamenica premijera Oana Georgiju. Važno je pristupanje Rumunije Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, koje se očekuje da bude završeno ove godine.
Briselski sud je naložio Poljskoj i Rumuniji da plate preostali iznos za vakcine protiv COVID-19 naručene od farmaceutske grupe Pfizer/BioNTech. Poljska treba da plati 1,3 milijarde evra, a Rumunija 600 miliona evra. Američka kompanija je tužila dve zemlje u jesen 2023. godine kako bi sprovela ove ugovore o javnim nabavkama, koje su Poljska i Rumunija odbile da u potpunosti ispune nakon završetka pandemije. Evropska komisija je pregovarala i zaključila ove kupovine vakcina protiv COVID-19 u ime zemalja članica Evropske unije, tako da belgijski sudovi imaju nadležnost da rešavaju sporove u vezi sa ovim ugovorima.
Predsednik Donald Tramp uverio je Amerikance da su Sjedinjene Američke Države blizu ostvarivanja svojih ciljeva u Iranu i da će se vojna operacija uskoro završiti. Prema dopisniku Radio Rumunije iz Vašingtona, u govoru u Beloj kući, Tramp nije ponovio pretnju povlačenjem iz NATO-a jer nije dobio pomoć od saveznika. Umesto toga, ponovo je rekao da zemlje Zaliva zavisne od nafte moraju da se bave deblokiranjem i obezbeđivanjem Ormuskog moreuza i pozvao ih da do tada kupuju američku naftu. 66% Amerikanaca ne odobrava rat predsednika Donalda Trampa protiv Irana.
„Zlatni šlem iz Kocofeneštija i dačke narukvice, blago rumunskog nasleđa, staro 2.500 godina, vraćaju se kući“ – potvrdila je u četvrtak šefica diplomatije u Bukureštu, Oana Coju, nakon što je holandska štampa već objavila vraćanje artefakata, ukradenih početkom prošle godine, iz muzeja u Holandiji. Coju je precizirala da će uslediti procena stanja konzervacije i uspostavljanje kalendara restitucije rumunskoj državi, sa ciljem njihove reintegracije u nasleđe Nacionalnog muzeja istorije Rumunije. „Nakon aktiviranja međunarodnih mehanizama osiguranja i nadoknade, Rumunija je prikupila iznos od 5,85 miliona evra, sredstva koja će biti vraćena nakon što specijalizovana ekspertiza potvrdi stanje konzervacije predmeta. Informacije dobijene tokom dana u vezi sa integritetom predmeta su ohrabrujuće i nadamo se da će im se uskoro moći diviti kod kuće svi oni koji su se plašili ceo ovaj period da smo ih izgubili“ – rekla je ministarka spoljnih poslova. Prema njenim rečima, saradnja na rešavanju slučaja u muzeju Drenc odvijala se pod pokroviteljstvom EURODŽASTA, kroz osnivanje Zajedničkog istražnog tima (JIT), koji čine tužioci, sudije i policajci iz obe države.
Tim za robotiku Delta Fors Nacionalne srednje škole za informatiku u Aradu (zapad) kvalifikovao se za Svetsko prvenstvo u robotici FIRST Robotics Competition u Hjustonu, SAD, koje će se održati između 29. aprila i 2. maja. Takmičenje je namenjeno elitama u ovoj oblasti, a Arad će predstavljati Rumuniju u sukobu sa visoko tehnološki razvijenim zemljama, kao što su SAD, Kina ili Japan. Kvalifikacija dolazi kao potvrda izvrsnosti tima, koji je 2022. godine ispisao istoriju, postavši prvi tim van SAD koji je osvojio titulu svetskog šampiona na FIRST Tech Challenge-u.
NASA-ina svemirska misija Artemis II uspešno je lansirana iz Kejp Kanaverala na Floridi. To je prvi put za pola veka da je misija na Mesec prevezla astronaute – tri muškarca i jednu ženu. Oni će kružiti oko Zemljinog prirodnog satelita, ali neće sleteti na Mesec. Jedan od njihovih zadataka biće testiranje optičkog komunikacionog sistema Orion Artemis II, koji koristi lasere za slanje i primanje poruka sa Zemlje. Astronauti će fotografisati tamnu stranu Meseca.
