Budžetski deficit, u opadanju (23.4.2026.)

Rumunija je uspela da smanji budžetski deficit za 1,4% u poslednjoj godini, što je najveća korekcija zabeležena na evropskom nivou, ali i dalje ima najveći deficit među svim državama  članicama EU.

Marija Nenadić-Zurka, 23.04.2026, 12:04

Prema podacima Evropskog zavoda za statistiku Rumunija je smanjila budžetski deficit sa 9,3% bruto domaćeg proizvoda u 2024. na 7,9%  u 2025. godini. Tako je, prema evropskoj metodologiji obračuna, koja uključuje sve državne rashode i obaveze, zemlja je  uspela da smanji deficit za 1,4% BDP-a, što je najveća godišnja korekcija među svim državama članicama sa najvećim deficitom zabeleženim na nivou Evropske unije. Druge države članice su zabeležile umerenija prilagođavanja ili održavaju visoke deficite, poput Poljske, sa deficitom procenjenim na oko 7,3% BDP-a, Belgije sa 5,2% i Francuske sa 5,1%, dok je Italija uspela da ostvari prilagođavanje od oko 0,3 procentna poena. Podaci Evrostata takođe pokazuju da je državni dug Rumunije porastao, međutim, na 59,3% BDP-a u 2025. godini, sa 54,8% u 2024. godini. Prošle godine, bruto domaći proizvod zemlje iznosio je 1.916 milijardi leja (376 milijardi evra), što je povećanje od skoro 156 milijardi leja (oko 30,5 milijardi evra) u poređenju sa onim zabeleženim u 2024. godini. Rezultat koji je Rumunija postigla je bolji od početnih procena tržišta i međunarodnih institucija, koje su ukazivale na deficit između 8,2% i 8,4% BDP-a za 2025. godinu. Premijer Ilije Boložan rekao je da ova evolucija potvrđuje efikasnost mera za uravnoteženje budžeta usvojenih u drugoj polovini prošle godine i označava povratak Rumunije na fiskalnu putanju koju je Evropska komisija usvojila kroz Fiskalno-budžetski plan. Što je ova korekcija deficita brža, pre može početi zdrav ekonomski rast, a to će se videti u životnom standardu, istakao je rumunski premijer. U saopštenju za štampu, Ministarstvo finansija u Bukureštu je, međutim, pokazalo da je značajno smanjenje deficita postignuto bez zaustavljanja investicija i bez napuštanja velikih projekata modernizacije Rumunije. Bukurešt je održao investicije na visokom nivou, od 7,2% BDP-a, među najvišim u Evropskoj uniji, što je omogućilo nastavak projekata razvoja infrastrukture i sprovođenje projekata koji su  finansirani iz evropskih fondova. Država je takođe znatno smanjila svoje istorijske dugove, tako da je Rumunija 2026. godine ušla u stabilniju fiskalnu poziciju nego početkom prethodne godine. Resorni ministar, Aleksandru Nazare, cenio je to što kroz fiskalnu konsolidaciju Rumunija vraća svoju ekonomsku slobodu i sposobnost da sama odlučuje o svojoj budućnosti. „Svaki smanjeni deficit znači manji pritisak na kamatne stope, manju ranjivost na spoljne šokove i više prostora za razvoj, investicije i održivi prosperitet“, rekao je on. Nazare je, međutim, priznao da je ovo dostignuće zahtevalo napore i odgovornost celog društva. Zapravo, mere za smanjenje rekordnog budžetskog deficita izazivaju nezadovoljstvo među stanovništvom, koje ih snažnije oseća u kontekstu krize na Bliskom istoku, koja je dovela do lančanog povećanja cena, zajedno sa cenama goriva. Rumunija i dalje ima najvišu stopu inflacije u celoj Evropskoj uniji, 9%, što je tri puta više od evropskog proseka od 2,8 %.