Rumunska ekonomija u recesiji
Rumunska ekonomija se smanjila za 0,2% u prva tri meseca ove godine u poređenju sa prethodnim kvartalom i za 1,5% u poređenju sa prvim kvartalom 2025. godine, objavio je u sredu Nacionalni institut za statistiku.
Marija Nenadić-Zurka и Sorin Iordan, 14.05.2026, 11:36
Rumunska ekonomija se smanjila za 0,2% u prva tri meseca ove godine u poređenju sa prethodnim kvartalom i za 1,5% u poređenju sa prvim kvartalom 2025. godine, objavio je u sredu Nacionalni institut za statistiku. Bruto domaći proizvod je prošle godine porastao za 0,7% u realnom iznosu u poređenju sa 2024. godinom, ali je u poslednja tri meseca 2025. godine bio 1,8% niži u poređenju sa prethodnim kvartalom. Tako je, nakon pada bruto domaćeg proizvoda od 1,8%, odnosno 0,2%, zabeleženog u dva uzastopna kvartala, zemlja ušla u tehničku recesiju. Na evropskom nivou, samo su Rumunija i Irska zabeležile ekonomski pad, jer je bruto domaći proizvod porastao za 0,8% u evrozoni i za 1% u Evropskoj uniji u prvom kvartalu 2026. godine, u poređenju sa istim periodom 2025. godine.
I loše vesti se tu ne zaustavljaju, jer je Nacionalni institut za statistiku objavio da je godišnja stopa inflacije u Rumuniji premašila 10,7% u aprilu, u odnosu na 9,87% u martu. Poređenja radi, prosek ovog pokazatelja u državama Evropske unije je približno 3%. U poslednjoj godini, u Rumuniji su najviše poskupile usluge i neprehrambena roba, sa značajnim skokovima u ceni struje, preko 50%, zakupnine – skoro 44% ili dizel, za oko 33%. Pad cena u odnosu na april 2025. godine zabeležen je kod nekih namirnica, kao što su krompir, pasulj, brašno i kukuruz, ali su poskupljenja kafe, jaja, govedine ili svežeg voća dovela do prosečnog povećanja cena prehrambenih proizvoda za preko 7%. U izjavi za Radio Rumunija, predsednik CFA Rumunija, Adrijan Kodirlašu, izneo je mišljenje da je inflaciju podstaknuo visok budžetski deficit, što je dovelo do visokih kamatnih stopa i povećanja poreza, što je uticalo na potrošnju i investicije. Prema njegovim rečima, još jedan uzrok je bio sukob na Bliskom istoku, koji je podstakao opšti rast cena pod uticajem tarifa na naftu i gas.
Zabrinjavajuća statistika dolazi u kontekstu u kojem rumunska ekonomija ne postiže dobre rezultate. Prema podacima Evrostata, zemlja je takođe među državama Evropske unije koje su zabeležile najveći pad industrijske proizvodnje i najveći pad proizvodnje usluga. Nacionalna komisija za strategiju i prognoze u Bukureštu procenila je, prošle jeseni, ekonomski rast od 1% u 2026. godini, Evropska komisija predvidela je rast rumunskog bruto domaćeg proizvoda od 1,1%, a Svetska banka i Međunarodni monetarni fond povećanje od 0,5%, odnosno 0,7%. Takođe, u februaru, Nacionalna banka Rumunije revidirala je naviše, sa 3,7% na 3,9%, prognozu inflacije za kraj ove godine i predvidela da će ona dostići 2,7% na kraju 2027. godine. Nacionalna banka Rumunije će u petak imati sastanak o monetarnoj politici, gde se očekuje da će zadržati referentnu kamatnu stopu na 6,5% i zadržati ovaj nivo do kraja godine, zbog nedavnog pada leja i inflatorne putanje.
