Vesti – 20.05.2026

Događaji koji su obeležili današnji dan

Dragana Diamandi и Newsroom, 20.05.2026, 17:10

Predsednik Rumunije Nikušor Dan nastaviće konsultacije sa političkim strankama u četvrtak, nakon što su razgovori u ponedeljak o imenovanju novog premijera završeni bez većine koja bi podržala buduću vladu. Socijaldemokratska stranka (PSD) želi kabinet sa punim ovlašćenjima do 1. jula, ali neće podržati onaj koji takođe predvodi liberal Ilie Boložan. Nacionalna liberalna partija (PNL) i Unija spasimo Rumuniju (USR) neće podržati nijednu vladu, čak ni tehnokratu, čiji su deo i socijaldemokrate, a Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) – nacionalistička – zatražila je od predsednika mandat za formiranje buduće vlade. Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) i Grupa nacionalnih manjina podržati će većinu, ali bez AUR. Da bi se usvojila zakonodavna vlast, svaka vlada – većinska, manjinska ili predvođena tehnokratskim premijerom – morala bi da dobije glasove 233 parlamentarca. Predsednik Nikušor Dan apelovao je na parlamentarne stranke da pokažu odgovornost i da u razumnom roku dođu do zajedničkog rešenja. Podsećamo da je sadašnja vlada koju predvodi Ilie Boložan, sastavljena od PNL, USR i UDMR, smenjena predlogom o nepoverenju, nakon što je PSD napustila vladu.

Rumunija je premašila 60% sprovođenja Nacionalnog plana za oporavak i otpornost nakon što je prošle nedelje odobren zahtev za plaćanje broj 4 u vrednosti od 2,62 milijarde evra. Zemlja još uvek ima oko 10 milijardi evra za privlačenje, pa se privremena vlada u Bukureštu danas sastala kako bi pripremila pregovore sa Evropskom komisijom, koji će se održati 22. maja u Briselu. Tokom današnjeg sastanka, kabinet koji predvodi Ilie Boložan analizirao je investicione projekte u obrazovanju, zdravstvu, energetici, javnim radovima, ekonomiji i digitalizaciji, kao i preduzete reforme. Posebna situacija je identifikovana u Ministarstvu zdravlja, gde je potrebno hitno promovisati nekoliko preostalih odluka, koje moraju osigurati isplatu plaćanja, bez kojih radovi u bolnicama finansirani iz PNRR-a ne bi mogli biti završeni do 31. avgusta. U tom smislu, privremeni premijer je zatražio od koordinatora za investicije i reforme da analiziraju potrebe za finansiranjem iz državnog budžeta i da ih dostave Ministarstvu finansija, kako bi ono naknadno moglo da obezbedi potreban novac za ove projekte.

Stalnoj izbornoj upravi (AEP) u Rumuniji potreban je širok proces reformi – izjavio je predsednik institucije, Adrijan Cucujanu. On je Pravnom odboru Poslaničkog doma predstavio glavne tačke projekta za organizaciju i funkcionisanje uprave. Dokument će takođe analizirati Senat, a zatim će biti dostavljen na usvajanje stalnim biroima Parlamenta. Proces reforme ima za cilj reorganizaciju i smanjenje broja pozicija. Prema rečima Adrijana Cucujanua, iako AEP nije dobila dodatne nadležnosti, od 2015. godine primećeno je povećanje organizacione strukture za više od 50%. Predsednik AEP-a je takođe obavestio članove Pravnog odbora o projektima koje će organ podneti Parlamentu do kraja juna u vezi sa funkcionisanjem i finansiranjem političkih stranaka. Institucija takođe radi na novim izbornim zakonima koji bi regulisali i prevremene izbore.

Najvažniji događaj posvećen novoj muzici širom sveta, međunarodni festival ISCM Svetski dani nove muzike (ISCM World New Music Days), održaće se u Bukureštu od 23. do 31. maja. Svetske dane nove muzike svake godine organizuje druga zemlja domaćin. Od osnivanja 1923. godine, organizovano je preko 90 izdanja ovog festivala, čija je misija predstavljanje neverovatne raznolikosti muzičkog stvaralaštva danas. Radio Rumunija je koproducent događaja, a orkestri i horovi Radio Rumunije su glavni partneri. Tema izdanja za 2026. godinu je BESKRAJNA KOLONA, omaž 150. godišnjici rođenja velikog Konstantina Brankušija – čije remek-delo podseća na oblik zvučnih talasa. Raznolikost i stilsko bogatstvo savremene rumunske muzičke scene biće predstavljeni preko 60 zvaničnih delegata iz 48 zemalja i regiona, kao i 70 odabranih međunarodnih kompozitora (od 480 prijavljenih).

Nacionalna banka je revidirala svoju prognozu za 2026. godinu naviše, usred domaće političke nestabilnosti i tenzija na Bliskom istoku. Mugur Iseresku kaže da ekonomski balans zavisi od brzog formiranja stabilne vlade i nastavka fiskalne korekcije. On veruje da investicije, posebno one koje finansiraju evropski fondovi, ostaju glavni motor ekonomskog rasta.

Potražnja za električnim vozilima u Evropi je naglo porasla, jer su visoke cene goriva povezane sa ratom u Iranu povećale prodaju novih i polovnih automobila, pokazala je analiza Rojtersa. Podaci za april koji obuhvataju 16 tržišta koja čine više od 80% prodaje putničkih automobila u Evropskoj uniji i Evropskom udruženju za slobodnu trgovinu pokazali su snažan rast prodaje električnih vozila u Danskoj i Holandiji, kao i na tržištima kao što su Italija, Velika Britanija i Nemačka. Došlo je do porasta potražnje kupaca za potpuno električnim automobilima čak i u južnoj Evropi, gde je potražnja za električnim vozilima manja. Onlajn platforme su takođe zabeležile porast pretraga za novim i polovnim električnim vozilima, a kineski brendovi prednjače sa svojim pristupačnijim modelima.

U subotu uveče u Rumuniji će se održati 22. izdanje manifestacije „Noć muzeja“. Ove godine više od 300 muzejskih institucija širom zemlje otvoriće svoja vrata za javnost, nudeći vođene ture, posebne izložbe, kamerne koncerte i projekcije. Ulaz će u većini slučajeva biti besplatan. „Noć muzeja“ je veliki kulturni događaj pokrenut 1997. godine u Berlinu pod nazivom „Duga noć muzeja“. Od 2005. godine inicijativa je dobila status evropskog brenda posvećenog promociji kulturnog nasleđa, uz podršku Ministarstva kulture Francuske, kao i UNESCO-a i Saveta Evrope. Rumunija se zvanično pridružila ovom događaju iste godine.
Guverner BNR Mugur Iseresku rekao je da bi inflacija mogla da dostigne 11% tokom leta, pre nego što padne na 5,5% do kraja godine.

Predsednica Republike Moldavije (bivša sovjetska, uglavnom rumunskog govornog područja), prozapadno orijentisana Maja Sandu, primila je Evropski orden za zasluge, na ceremoniji organizovanoj u sedištu Zakonodavnog tela Zajednice u Strazburu. Dobitnici ovog odlikovanja nagrađuju se za njihov značajan doprinos kontinentalnoj integraciji i promociji vrednosti Evropske unije. Maja Sandu je izjavila da zasluge pripadaju građanima republike, koji su izabrali Evropu uprkos svim preprekama i pozvala na otvaranje pregovora o pristupanju Kišinjeva Uniji.