Završni pregovori o Nacionalnom planu za oporavak i otpornost (21.05.2026)

Stanje projekata i investicija koje se sprovode kroz Nacionalni plan za oporavak i otpornost (PNRR) nedavno je analizirano u Bukureštu, na sednici tokom koje su ministarstva pripremala pregovore koji će se u petak održati u Briselu sa predstavnicima Evropske komisije, saopštila je vlada.
Tema razgovora je konačna verzija Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, a cilj Vlade Rumunije jeste da u potpunosti iskoristi raspoloživa sredstva za investicione projekte, kako bespovratna, tako i ona koja se odnose na kredite.
Razgovori sa predstavnicima Evropske komisije dolaze nakon nedavnog odobrenja četvrtog zahteva za isplatu, vrednog 2,6 milijardi evra, čime je stepen realizacije Nacionalnog plana za oporavak i otpornost premašio 60%.
Na pregovaračkom stolu nalaze se kašnjenja Ministarstva zdravlja u vezi sa plaćanjima za bolnice, ali i praćenje reformi u oblasti saobraćaja, energetike i zakona o jedinstvenom sistemu plata.
Vlada u Bukureštu traži tehnička rešenja kako bi projekti koji su preuzeti kao obaveza bili završeni do kraja avgusta.
Predstavnici Ministarstva investicija i evropskih projekata, kao i drugih ministarstava, imaće više tehničkih sastanaka sa evropskim zvaničnicima na temu Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Njima će se pridružiti i privremeni ministar za investicije, Dragoš Pislaru.
U objavi na društvenoj mreži, on je naveo da institucija kojom rukovodi priprema pregovore sa Evropskom komisijom o konačnoj izmeni PNRR-a, programa iz kojeg Rumunija još uvek ima 4,9 milijardi evra da dobije kroz peti i šesti zahtev za isplatu.
Pored toga, Dragoš Pislaru je precizirao da je pripremljen akcioni plan i kalendar za slanje ključnih zakonodavnih reformi u parlament, koje moraju biti usvojene pre 31. avgusta, kada se PNRR završava.
On je podsetio da će poslednji pozivi za sredstva vezana za Kohezionu politiku biti objavljeni u okviru planiranja za 2026. godinu, pri čemu je Rumunija dospela na drugo mesto po ukupno povučenim sredstvima: 9,3 milijarde evra grantova koji su već ušli u zemlju, odnosno preko 30,2%.
S druge strane, Dragoš Pislaru, koji takođe obavlja funkciju privremenog ministra u Ministarstvu rada, porodice, omladine i socijalne solidarnosti, najavio je da je za Zakon o jedinstvenom sistemu plata obezbeđen maksimalni finansijski okvir za 2027. godinu od Ministarstva javnih finansija, koji je potvrđen i sa Evropskom komisijom.
Da bi projekat bio upućen u javnu raspravu, potrebno je da političke stranke potvrde politički sporazum, nakon čega će biti prosleđen parlamentu na glasanje.
Prethodno je smenjeni premijer Ilie Boložan izjavio da pristup evropskim fondovima ostaje prioritet. Izvršna vlast mora da razjasni koji projekti ostaju finansirani, da ispuni preduzete reforme i ubrza isplate korisnicima kako bi se izbegao gubitak milijardi evra iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost.
Po njegovom mišljenju, prioriteti uključuju pregovore sa Evropskom komisijom, obezbeđivanje sredstava za dodatne troškove koje generišu projekti i brzo sprovođenje isplata korisnicima.

Dragana Diamandi и Mihai Pelin, 21.05.2026, 10:55

Stanje projekata i investicija koje se sprovode kroz Nacionalni plan za oporavak i otpornost (PNRR) nedavno je analizirano u Bukureštu, na sednici tokom koje su ministarstva pripremala pregovore koji će se u petak održati u Briselu sa predstavnicima Evropske komisije, saopštila je vlada.
Tema razgovora je konačna verzija Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, a cilj Vlade Rumunije jeste da u potpunosti iskoristi raspoloživa sredstva za investicione projekte, kako bespovratna, tako i ona koja se odnose na kredite.
Razgovori sa predstavnicima Evropske komisije dolaze nakon nedavnog odobrenja četvrtog zahteva za isplatu, vrednog 2,6 milijardi evra, čime je stepen realizacije Nacionalnog plana za oporavak i otpornost premašio 60%.
Na pregovaračkom stolu nalaze se kašnjenja Ministarstva zdravlja u vezi sa plaćanjima za bolnice, ali i praćenje reformi u oblasti saobraćaja, energetike i zakona o jedinstvenom sistemu plata.
Vlada u Bukureštu traži tehnička rešenja kako bi projekti koji su preuzeti kao obaveza bili završeni do kraja avgusta.
Predstavnici Ministarstva investicija i evropskih projekata, kao i drugih ministarstava, imaće više tehničkih sastanaka sa evropskim zvaničnicima na temu Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Njima će se pridružiti i privremeni ministar za investicije, Dragoš Pislaru.
U objavi na društvenoj mreži, on je naveo da institucija kojom rukovodi priprema pregovore sa Evropskom komisijom o konačnoj izmeni PNRR-a, programa iz kojeg Rumunija još uvek ima 4,9 milijardi evra da dobije kroz peti i šesti zahtev za isplatu.
Pored toga, Dragoš Pislaru je precizirao da je pripremljen akcioni plan i kalendar za slanje ključnih zakonodavnih reformi u parlament, koje moraju biti usvojene pre 31. avgusta, kada se PNRR završava.
On je podsetio da će poslednji pozivi za sredstva vezana za Kohezionu politiku biti objavljeni u okviru planiranja za 2026. godinu, pri čemu je Rumunija dospela na drugo mesto po ukupno povučenim sredstvima: 9,3 milijarde evra grantova koji su već ušli u zemlju, odnosno preko 30,2%.
S druge strane, Dragoš Pislaru, koji takođe obavlja funkciju privremenog ministra u Ministarstvu rada, porodice, omladine i socijalne solidarnosti, najavio je da je za Zakon o jedinstvenom sistemu plata obezbeđen maksimalni finansijski okvir za 2027. godinu od Ministarstva javnih finansija, koji je potvrđen i sa Evropskom komisijom.
Da bi projekat bio upućen u javnu raspravu, potrebno je da političke stranke potvrde politički sporazum, nakon čega će biti prosleđen parlamentu na glasanje.
Prethodno je smenjeni premijer Ilie Boložan izjavio da pristup evropskim fondovima ostaje prioritet. Izvršna vlast mora da razjasni koji projekti ostaju finansirani, da ispuni preduzete reforme i ubrza isplate korisnicima kako bi se izbegao gubitak milijardi evra iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost.
Po njegovom mišljenju, prioriteti uključuju pregovore sa Evropskom komisijom, obezbeđivanje sredstava za dodatne troškove koje generišu projekti i brzo sprovođenje isplata korisnicima.