Vesti – 27.05.2026
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 27.05.2026, 18:29
Razgovori koji su počeli u utorak u Ministarstvu rada u Bukureštu sa sindikatima o novom zakonu o jedinstvenoj plati zaposlenih u javnom sektoru biće nastavljeni sa svakim sektorom posebno. U sredu su na konsultacije bili pozvani sindikalci iz zdravstva, socijalne pomoći i kulture. Cilj ove reforme je uklanjanje nejednakosti u sistemu – rekao je vršilac dužnosti resornog ministra, Dragoš Pislaru. Nacrt novog zakona o platama u javnom sektoru izazvao je nezadovoljstvo među nastavnicima, lekarima, ali i magistratima, koji tvrde da će trenutni oblik projekta dovesti do smanjenja prihoda. Tempo diskusija u Ministarstvu rada biće ubrzan, a rok je sledeće nedelje, četvrtak. Projekat je obavezna prekretnica u Nacionalnom planu za oporavak i otpornost i trebalo bi da ga usvoji Parlament do 1. jula. Sindikalci iz zdravstva su već najavili da će izaći na ulice 3. juna.
Dezinformacije na društvenim mrežama u Rumuniji nisu samo pitanje etike ili demokratije, već direktna pretnja prosperitetu i bezbednosti društva, izjavio je rumunski predsednik Nikušor Dan. On je pokazao da je ova pojava prisutna u političkoj, ekonomskoj, medicinskoj i bezbednosnoj oblasti i, u tom kontekstu, založio se za povratak poverenja građana u javne vlasti. Dan je rekao da dezinformacije trenutno više nisu niz ad hok operacija, već su koordinisane, odvijaju se na više nivoa i zasnovane su na tehnologiji, a odgovor mora biti podjednako koordinisan. Rumunski predsednik smatra da, s jedne strane, institucije moraju sarađivati, a s druge strane, komunicirati objektivno, koherentno, strateški i ljudski kako bi se borile protiv dezinformacija. Nikušor Dan je takođe naglasio potrebu za medijskim i digitalnim obrazovanjem društva.
Rumuni kažu da je zemlji potrebna stabilnost, a ne sukob, i žele duboku promenu u političkoj klasi, prema najnovijem istraživanju koje je sproveo INSCOP. Konkretno, podaci pokazuju da skoro 90% stanovništva podržava nastavak ekonomskih reformi, čak i ako su one nepopularne, i veruje da država mora da zaštiti svoje građane. Istovremeno, 68% se slaže da je vreme za potpunu promenu u sadašnjoj političkoj klasi. Još jedan važan zaključak istraživanja tiče se odbrane stanovništva u teškom ekonomskom kontekstu. Skoro 50% ispitanih smatra da država treba to da učini čak i po cenu rizika da ne bude u mogućnosti da plati svoje dugove. Podaci su prikupljeni na osnovu telefonskih intervjua, na reprezentativnom uzorku od 1.100 ljudi, sa marginom greške od plus ili minus 3%, na nivou pouzdanosti od 95 procenata.
Prošle su tri nedelje otkako je Parlament, putem izglasavanja nepoverenja, raspustio aktuelnu vladu PNL-USR-UDMR u Bukureštu, koju je predvodio liberal Ilije Boložan, a parlamentarne stranke čekaju da predsednik Nickušor Dan zvanično imenuje nekog za mesto premijera. Šef države je organizovao i neformalne i formalne konsultacije sa političkim strankama, ali su one završene bez većine koja bi podržala buduću izvršnu vlast. Paralelno sa tim, stranke su nastavile pregovore i svaka je pokušala da nametne svoj scenario vladavine. PNL ostaje pri svojoj odluci da ne bude deo izvršne vlasti zajedno sa PSD-om, bivšim partnerom iz vlade, inicijatorom izglasavanja nepoverenja. USR takođe isključuje svaku saradnju sa PSD-om, a UDMR neće ući u manjinsku vladu i ne veruje u snagu tehnokratske izvršne vlasti. PSD bi više voleo političku vladu, a ne tehnokratsku, dok je AUR (opozicija, nacionalistička) spremna da uđe u vladu ako oni imenuju premijera.
Vršilac dužnosti ministra finansija u vladi Bukurešta, liberal Aleksandru Nazare, saslušan je u sredu u Nacionalnoj direkciji za borbu protiv korupcije (DNA) u slučaju nabavke vakcina protiv COVID-19 tokom pandemije – objavili su sudski izvori za štampu. Prema njihovim rečima, Nazare se pojavio da da izjavu kao svedok. Slučaj vakcine tiče se bivšeg premijera Florina Kicua (PNL) i bivših ministara zdravlja Vlada Vojkuleskua i Joane Mihaile (USR). Nazare je takođe bio ministar finansija u vladi koju je predvodio Kicu. Prema Nacionalnoj direkciji za borbu protiv korupcije, iako bi doze vakcine ugovorene pre 1. januara 2021. (37.588.366 doza) bile dovoljne za vakcinaciju preko 23 miliona ljudi, dve od tri osobe protiv kojih se zahteva krivično gonjenje, koristeći pomoć treće, navodno su izvršile transakciju i naložile isplatu dodatne kupovine 52.805.690 doza vakcine, u ukupnoj vrednosti od 1.005.498.687 evra, na koju se dodaje PDV, što predstavlja iznos koji predstavlja štetu za državni budžet.
Vršilac dužnosti premijera Rumunije, Ilije Boložan, ići će u susednu Republiku Moldaviju (bivšu sovjetsku državu, pretežno rumunskog govornog stanovništva), u petak, 29. maja – najavio je u sredu šef prozapadne vlade u Kišinjevu, Aleksandru Munteanu, prema tamošnjeim medijima. Rumunski zvaničnik će takođe učestvovati na događaju „Jake gradske kuće, razvijene lokacije“. „Rumunija je bila i ostaje glavni strateški partner i važan podržavalac razvoja zajednica u Republici Moldaviji. Zajedno sa našim kolegama iz Rumunije, nastavićemo razgovore o svim projektima koje smo pokrenuli. Kao što znate, imamo mnogo zajedničkih dosijea i to će biti veoma dobra prilika da ih razgovaramo i, možda, ubrzamo“ – rekao je Munteanu. U sredu, Boložan je u radio intervjuu izjavio da bi pristao na ujedinjenje Rumunije sa Republikom Moldavijom, ako bi to zavisilo od njegovog glasa. On, međutim, smatra da je trenutni prioritet za Kišinjev da nastavi svoj evropski put i otvori pregovore o pristupanju sa Evropskom unijom.
Ministarstvo nacionalne odbrane (MAPN) najavljuje da će se između 25. i 27. juna u Rumuniji održati multinacionalna vežba NOBLE BLUEPRINT 2026 (NOBL26), obuka organizovana pod koordinacijom Komande zajedničkih snaga NATO-a u Napulju, u saradnji sa Komandom zajedničkih snaga Rumunije. Prema saopštenju za štampu, glavni cilj vežbe je uvežbavanje i validacija specifičnih sekvenci iz Regionalnog plana prepreka – Jugoistok, sinhronizacijom i koordinacijom operativnih i taktičkih aktivnosti planiranja u savezničkom i multinacionalnom kontekstu. Planirane aktivnosti uključuju radne sesije posvećene planiranju mera mobilnosti i kontramobilnosti, koordinaciji akcija između struktura učesnica, kao i terenskom izviđanju u oblasti Poarta Fokšanilor. Smeštena nedaleko od granica Rumunije sa bivšim sovjetskim prostorom, Poarta Fokšanilor predstavlja jedno od najvažnijih strateških područja na istočnom krilu NATO-a, igrajući suštinsku ulogu u obezbeđivanju mobilnosti savezničkih snaga i jačanju kapaciteta za reagovanje i odbranu u regionu Crnog mora.
Šesnaest zemalja članica Evropske unije sa juga i istoka kontinenta založilo se u utorak u Briselu za povećanje sredstava namenjenih Zajedničkoj poljoprivrednoj politici i Kohezionoj politici, u poređenju sa predlogom koji je sastavila Evropska komisija. Ove države su u pismu zatražile očuvanje nacionalne kontrole nad budžetskim programiranjem, manje stroge uslove, održavanje finansijskog mehanizma za privlačenje sredstava i uravnotežen pristup država fondovima za konkurentnost. Prisutna u Briselu, vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Rumunije, Oana Coju, pozvala je na fleksibilnost za dugoročna ulaganja.
Rumunske i međunarodne sportske ličnosti učestvovaće, između 29. i 31. maja, u Oneštiju (istok), rodnom gradu bivše velike rumunske gimnastičarke Nađe Komaneč, na događajima organizovanim povodom 50. godišnjice prvih 10 u istoriji gimnastike, koje je osvojila na Olimpijskim igrama 1976. godine u Montrealu. Događaji su deo Nadijine godine, ustanovljene upravo da obeleži montrealski trenutak. Tokom tri dana, publika će moći da učestvuje u takmičenjima, zvaničnim ceremonijama, konferencijama za štampu, svečanostima i predstavama posvećenim sportskim performansama.
Zapadna Evropa se suočava sa toplotnim talasom koji meteorolozi smatraju nezapamćenim. Italija se danas priprema za vrhunac perioda, sa najavljenim maksimalnim temperaturama od 39 stepeni Celzijusa. Očekuje se da će slične vrednosti biti dostignute u Francuskoj u četvrtak i petak. Zapravo, Francuska, kao i Ujedinjeno Kraljevstvo, prijavile su nekoliko smrtnih slučajeva koji se pripisuju toplotnom talasu. Vrednosti temperature znatno iznad normale za taj period zabeležene su i u Španiji, Nemačkoj, Austriji, Češkoj, Holandiji i većem delu Balkana.
