Vesti – 03.06.2026
Događaji koji su obeležili današnji dan
Dragana Diamandi и Newsroom, 03.06.2026, 16:09
Evropska komisija je u sredu usvojila Prolećni paket Evropskog semestra za 2026. godinu, navodeći da su Austrija, Belgija, Finska, Francuska, Mađarska, Italija, Poljska, Rumunija i Slovačka preduzele efikasne mere za rešavanje problema prekomernog deficita i da stoga u ovoj fazi nisu potrebne dalje mere. Sprovođenje ključnih reformskih i investicionih prekretnica koje je Rumunija trebalo da završi do 30. aprila izgleda da je uglavnom na pravom putu, saopštila je Evropska komisija. Rumunija je započela rad na reformi sistema nagrađivanja u javnom sektoru, a očekuje se da će novi zakon o platama biti usvojen ovog leta, prema podacima Evropske komisije. Napredak je postignut i u pogledu reforme poreza na imovinu, uključujući razvoj IT sistema za automatizovanu procenu vrednosti imovine, operacionalizaciju specijalizovane strukture za praćenje sistema javnih rashoda i reformu korporativnog finansiranja. U tom kontekstu, Evropska komisija preporučuje Rumuniji da ojača rashode i pripravnost za odbranu, preduzme dalje odlučne mere za zaštitu održivosti javnih finansija, uključujući i potpunu implementaciju penzione reforme, i da razvije i sprovede reformu plata u javnom sektoru koja vodi fiskalnoj konsolidaciji i povećava naplatu poreza.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pogoršala je svoje prognoze za razvoj rumunske ekonomije ove godine, ukazujući na pad od 0,2%, u poređenju sa rastom od 1,2% očekivanim u februaru, prema izveštaju „Regionalni ekonomski izgledi“. U 2027. godini očekuje se da će se BDP Rumunije povećati za 1,8%, u poređenju sa prethodno očekivanim rastom od 2,2%. Takođe, prema EBRD-u, rast rumunske ekonomije u 2025. godini bio je uglavnom u skladu sa rastom iz 2024. godine, iako se struktura rasta promenila – privatna potrošnja je skoro stagnirala, državna potrošnja je smanjena, što utiče na razvoj ekonomije, ali je neto izvoz povećan. Inflacija je značajno ubrzana nakon ukidanja ograničenja cena električne energije, ali i nakon povećanja PDV-a i akciza. Državni deficit je smanjen sa 9,3% u 2024. na 7,95% u 2025. godini i očekuje se da će pasti na 6,2% u 2026. godini – predviđa međunarodna finansijska institucija.
Privremena ministarka spoljnih poslova Rumunije, Oana Coju, učestvuje danas i u četvrtak u Parizu na godišnjem ministarskom sastanku Saveta Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Događaj okuplja predstavnike zemalja članica OECD-a, Evropske unije i zemalja kandidata za pristupanje Organizaciji, uključujući i Rumuniju. Tema izdanja je uloga industrijskih politika u podržavanju konkurentnosti i ekonomskog rasta, a diskusije će se fokusirati na održavanje lojalne konkurencije, fiskalnu odgovornost i iskorišćavanje novih tehnologija. Učešće Rumunije u Parizu odražava značaj koji se pridaje procesu pristupanja OECD-u – napominje Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu. Sa zatvorenim 24 od 25 sektorskih odbora u procesu pristupanja, Rumunija se približava završnoj fazi pristupanja.
Nekoliko hiljada članova sindikata iz rumunskog medicinskog sektora protestovalo je u sredu ispred sedišta Vlade i Parlamenta u Bukureštu, nezadovoljni novim zakonom o jedinstvenoj platnoj skali u javnom sektoru, za koji kažu da utiče na njihova primanja. Oni zahtevaju povlačenje zakona u sadašnjem obliku i hitan nastavak stvarnih pregovora, zasnovanih na obavezama i poštovanju zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj pomoći. Sindikalna federacija Solidaritatea u finansijskoj administraciji takođe je protestovala ispred Ministarstva finansija zbog zakona o jedinstvenom sistemu zarada. S druge strane, reprezentativne sindikalne organizacije zaposlenih koji su uključeni u upravljanje evropskim fondovima optužuju Vladu da novi zakon rizikuje destabilizaciju jednog od najvažnijih administrativnih sistema rumunske države i upozoravaju da su spremne da pribegnu totalnom štrajku. Protesti protiv zakona već su registrovani u brojnim sektorima aktivnosti.
U Ministarstvu rada u Bukureštu danas su zakazane nove konsultacije o zakonu o jedinstvenom sistemu plata u javnom sektoru sa zaposlenima u javnoj upravi i diplomatiji. U četvrtak na razgovore dolaze predstavnici pravosuđa i oni koji obavljaju javne funkcije. Nacrt zakona, koji je jedan od ciljeva u Nacionalnom planu oporavka i otpornosti dogovorenom između Rumunije i Evropske komisije, već je izazvao oštre proteste sindikata iz različitih sektora delatnosti.
Rumunija održava svoj cilj da postigne deficit od 6,2% u 2026. godini i nastavi reforme fiskalne konsolidacije, uprkos političkoj situaciji u zemlji, rekao je međunarodnim investitorima i predstavnicima agencija za kreditni rejting privremeni ministar finansija Aleksandru Nazare. Govorio je u Beču, na konferenciji koju je organizovao J.P. Morgan, gde je napomenuo da su se budžetski prihodi značajno povećali, uključujući one od PDV-a i socijalnih doprinosa, a investicije finansirane iz evropskih fondova i putem PNRR-a su ubrzane. Ministar Nazare je naglasio da je budžetski deficit smanjen na 1,17% BDP-a nakon prva četiri meseca godine, u poređenju sa 2,92% u istom periodu 2025. godine, što pokazuje da je cilj za kraj godine realan.
43 države su izrazile podršku i solidarnost sa Rumunijom, izražavajući saosećanje sa žrtvama pogođenim incidentom sa dronom u Galacu (jugoistok), u noći između 28. i 29. maja, navodi se u saopštenju za javnost Ministarstva spoljnih poslova. Usred napada na ukrajinske luke na Dunavu, dron koji se pripisuje Ruskoj Federaciji povredio je rumunski vazdušni prostor i udario u stambenu zgradu, što je rezultiralo povredama dve osobe i materijalnom štetom. Nakon ovog incidenta, u utorak je u Beču održan poseban zajednički sastanak Foruma za bezbednosnu saradnju i Stalnog saveta OEBS-a, na zahtev nekih zemalja članica grupa Bukurešt 9 i Nordijsko-baltička 8. Prema Ministarstvu spoljnih poslova, partneri Rumunije su snažno osudili agresivno i neodgovorno ponašanje Moskve. Uz njih, Bukurešt je ponovio svoju čvrstu posvećenost kontinuiranoj višedimenzionalnoj podršci Ukrajini, uključujući i one u cilju postizanja sveobuhvatnog, pravednog i trajnog mira. Rumunija će takođe nastaviti da podržava korišćenje instrumenata OEBS-a za dokumentovanje i pozivanje Rusije na odgovornost za zločine počinjene protiv Ukrajine.
Rumunska vlada je u utorak objavila detaljan spisak ugovora o nabavci u okviru programa Bezbednosna akcija za Evropu (SAFE), usmerenog na jačanje odbrambene industrije, kroz koji će imati koristi od skoro 17 milijardi evra. Novac se koristi za vojnu opremu i infrastrukturne projekte. Rumunija je do sada potpisala ugovore za kupovinu borbenih vozila pešadije, pomorskih patrolnih i ronilačkih interventnih brodova, sistema protivvazdušne odbrane, vojnih sistema dronova, raketa zemlja-vazduh Mistral za blisku protivvazdušnu odbranu i helikoptera za prevoz trupa i vojne opreme. Rumunija je takođe naručila moderne kapacitete za odbranu od dronova i potpisaće ugovore o nabavci helikoptera namenjenih za duge misije i radara koji mogu da detektuju avione koji lete na maloj visini.
