Evropski parlament traži veći višegodišnji budžet
Poslanici Evropskog parlamenta iz različitih političkih stranaka zahtevaju da budući višegodišnji budžet Evropske unije za period 2028-2034 bude 10% veći od budžeta koji je predložila izvršna vlast Evropske unije.
Marija Nenadić-Zurka и Bogdan Matei, 08.10.2026, 10:45
Poslanici Evropskog parlamenta iz različitih političkih stranaka zahtevaju da budući višegodišnji budžet Evropske unije za period 2028-2034 bude 10% veći od budžeta koji je predložila izvršna vlast Evropske unije. Samo na taj način, kažu, Evropska unija će moći efikasno da finansira svoje projekte u ključnim oblastima kao što su odbrana i bezbednost, konkurentnost, kohezione politike i poljoprivreda. Da bi se postiglo ovo povećanje, predlažu nove izvore prihoda za zajednički budžet: porez na digitalne usluge, porez na kockanje na mreži i porez na transakcije kriptovalutama. Izvestioci Parlamenta za budući budžet, Rumun Zigfrid Murešan i Portugalka Karla Tavares, naglasili su da će manji budžet primorati države članice da se posebno suočavaju sa više izazova na nacionalnom nivou i, verovatno, uz veće troškove. „Ne suočavamo se sa privremenim krizama, već sa strukturnim izazovima, i naš odgovor mora biti podjednako strukturan i ambiciozan. Ne tražimo više novca, tražimo da resursi budu srazmerni odgovornostima i izazovima Evropske unije“ – upozorila je Karla Tavares, koju je citirao izaslanik Radio Rumunije.
Francuz Žilijen Sančez optužuje da, kako pokazuje predlog budućeg budžeta, poljoprivrednici ostaju bez jasne podrške koja im je namenjena. Zauzvrat, potpredsednik Evropskog parlamenta, Rumun Viktor Negresku, skrenuo je pažnju na potrebu boljeg povezivanja prevencije i borbe protiv korupcije sa povraćajem novca koji potiče od ove pojave. Trošenje evropskog novca ostaje problematično, a pritisak da se apsorbuju sredstva može uticati na ciljeve projekata – upozorava se u najnovijem godišnjem izveštaju Evropskog revizorskog suda, pred pripremu budućeg dugoročnog budžeta Unije. Sedmu godinu zaredom revizori otkrivaju da deo trošenja sredstava zajednice nije u potpunosti poštovao pravila, a najveći problemi su identifikovani upravo u slučaju kohezionih fondova i onih namenjenih za poljoprivredu i životnu sredinu.
Nepravilnosti su se, između ostalog, odnosile na nepodobne projekte ili troškove i nepoštovanje regulatornog okvira u vezi sa javnim nabavkama. U rashodima vezanim za Mehanizam za oporavak i otpornost, pronađene su i situacije u kojima su ciljevi koje su države članice prvobitno pretpostavile pojednostavljeni ili umanjeni. Član Evropskog suda revizora, Lučijan Romaškanu, bivši ministar u Bukureštu, izjavio je za Radio Rumunija da korisnici sredstava zajednice „nisu ispunili punu prekretnicu kako je definisano nacionalnim programima“. Sud zahteva da budući ciljevi budu jasni, merljivi i proverljivi, kako apsorpcija evropskog novca ne bi postala važnija od postignutih rezultata.
