Ekonomija Rumunije stagnirala u drugom kvartalu (12.10.2026.)
Ekonomija Rumunije stagnirala.
Mengher Ionela и Leyla Cheamil, 12.10.2026, 14:40
Privredni rast Rumunije zaustavljen je u drugom tromesečju ove godine, dok je bruto domaći proizvod (BDP) u prvoj polovini godine zabeležio pad od 0,6% u poređenju sa istim periodom prethodne godine, pokazuju podaci koje je objavio Nacionalni institut za statistiku.
Prema podacima ovog instituta, procenjeni bruto domaći proizvod, obračunat na osnovu sezonski prilagođenih podataka, u drugom tromesečju 2026. godine iznosio je 529,676 milijardi leja u tekućim cenama. U poređenju sa prethodnim tromesečjem, BDP je ostao nepromenjen, dok je u odnosu na isto tromesečje prethodne godine zabeležio pad od 1,9%.
U poređenju sa preliminarnom procenom, stopa promene BDP-a revidirana je naviše za 0,2 procentna poena, dok je stopa promene bruto dodate vrednosti povećana za 0,3 procentna poena.
Obim bruto dodate vrednosti po privrednim delatnostima zabeležio je značajnije promene. Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo ostvarili su isti doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda, dok je obim aktivnosti povećan u industriji, građevinarstvu i trgovini na veliko i malo. Rast je zabeležen i u oblasti popravke motornih vozila i motocikala, kao i u sektoru saobraćaja i skladištenja.
Nacionalni institut za statistiku navodi da su informisanje i komunikacije ostvarili isti doprinos promeni BDP-a, dok je obim aktivnosti, u odnosu na prethodnu procenu, povećan za 0,3 procentna poena.
Prema preliminarnim podacima koje je objavio Nacionalni institut za statistiku, glavni faktor koji je negativno uticao na privredu jeste pad potrošnje domaćinstava, što ukazuje na to da su građani Rumunije zbog visokih cena manje kupovali.
Analitičari smatraju da bi privreda mogla da uđe u period stagnacije. Prema njihovom mišljenju, idealno bi bilo ostvariti privredni rast koji bi istovremeno bio usklađen sa smanjenjem budžetskog deficita, koji je, kako ističu, ipak prvi prioritet Rumunije u narednim godinama.
Iako su pojedini podaci revidirani naviše, povratak stabilnom i snažnom privrednom rastu i dalje je neizvestan, ističu stručnjaci.
Oni smatraju da su gradilišta finansirana sredstvima iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost (PNRR) i kohezijskih fondova održavala BDP iznad granice stagnacije dve godine zaredom, ali da se jedna zemlja ne može održivo razvijati ako njena industrija za sedam godina izgubi četvrtinu svoje vrednosti.
Svaka zatvorena fabrika znači izgubljeni izvoz, veći trgovinski deficit i manje dobro plaćenih radnih mesta u regionima koji ionako imaju malo drugih mogućnosti, zaključili su analitičari.
Jesenje prognoze Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske komisije, koje se očekuju u oktobru i novembru, pokazaće da li se procene o oporavku rumunske privrede u 2027. godini i dalje smatraju realnim.
