Vesti – 22.10.2026
Događaji koji su obeležili današnji dan
Dragana Diamandi и Newsroom, 22.10.2026, 16:30
Rumunski ministar odbrane, Štefan-Radu Oprea, i načelnik Generalštaba odbrane, general Georgica Vlad, sastali su se u četvrtak u Bukureštu sa predsednikom Vojnog komiteta EU (EUMC), generalom Šonom Klensijem. Razgovori su bili usmereni na dešavanja u regionalnom bezbednosnom okruženju, sa fokusom na pretnje koje je izazvala agresija Ruske Federacije protiv Ukrajine, incidente sa dronovima u regionu Crnog mora i potrebu za jačanjem evropskih odbrambenih kapaciteta. Tom prilikom, ministar Oprea je naglasio važnost razvoja kapaciteta za nadzor, rano upozoravanje i protivvazdušnu odbranu, kao i jačanje saradnje između EU i NATO-a. EUMC je najviše vojno telo osnovano u okviru Saveta EU, koje čine načelnici odbrambenih snaga zemalja članica.
Rumunski ministar finansija Aleksandru Nazare učestvovao je u četvrtak u Bukureštu na međunarodnom forumu „Rekonstrukcija Ukrajine: Bezbednost, mogućnosti, investicije“. U svom govoru, ministar je naglasio da će obnova Ukrajine zahtevati investicije od skoro 600 milijardi dolara u narednih deset godina, a Rumunija želi da učestvuje u ovom procesu kroz infrastrukturne, energetske i ekonomske partnerske projekte. Prema rečima Nazarea, Rumunija može da iskoristi svoj geografski položaj i evropsko iskustvo da postane centralni stub u regionalnoj obnovi i trgovini sa susednom Ukrajinom. Drumske, železničke i pomorske veze preko luke Konstanca i Dunava su od vitalnog značaja za održavanje trgovinskih tokova, dodao je Aleksandru Nazare.
Vrhovni savet za nacionalnu odbranu Rumunije danas održava sednicu, prvu kojoj prisustvuju premijer Luka Nikulesku i novi ministri vlade koja je izglasana u utorak. Tokom sastanka biće analizirane bezbednosne implikacije izazvane incidentima u Crnom moru i procenjene mere za jačanje kapaciteta za reagovanje radi zaštite teritorijalnih voda Rumunije i kritične pomorske infrastrukture, saopštila je predsednička administracija. Predsednik Nikušor Dan je nedavno rekao da je bezbednost Crnog mora neophodna ne samo za Rumuniju i priobalne zemlje, već za celu Evropu i za međunarodnu trgovinu. S druge strane, NATO jača svoje prisustvo u Crnom moru, na zahtev Rumunije i Bugarske, nakon nedavnih napada dronovima koji su se dogodili u njihovim isključivim ekonomskim zonama, pa čak i u teritorijalnim vodama. Izvori iz NATO-a navode da je nekoliko zemalja članica, uključujući Sjedinjene Države, Francusku, Veliku Britaniju i Holandiju, do sada odgovorilo na poziv dve zemlje. Portparol Vrhovnog štaba savezničkih snaga u Evropi, pukovnik Martin O’Donel, izjavio je da pored američkih letelica koje su već aktivne iznad Crnog mora, podrška obuhvata i pomorske patrolne avione, radare, dronove, obaveštajno osoblje i specijalizovane timove za analizu eksploziva.
Evropski parlament (EP) poziva EU, u rezoluciji usvojenoj u četvrtak, da razmotri raspoređivanje pomorske operacije u Crnom moru i da ubrza operacionalizaciju, u Rumuniji i Bugarskoj, Centra za pomorsku bezbednost Crnog mora. U rezoluciji, EP snažno osuđuje najnovije napade koji su rezultirali žrtvama kod obala Bugarske i Rumunije, kao i ponovljena kršenja rumunskog vazdušnog prostora. EP takođe smatra Rusiju odgovornom za napad na civilne brodove i eskalaciju njene agresije protiv Ukrajine u zapadnom Crnom moru. S druge strane, poslanici Evropskog parlamenta pozivaju zemlje EU, u saradnji sa NATO-om, da podrže Bugarsku i Rumuniju u ranom otkrivanju i praćenju neprijateljskih dronova koji ugrožavaju pomorski transport u Crnom moru. Rezolucija, usvojena sa 432 glasa „za“, 52 „protiv“ i 88 uzdržanih, predstavlja nastavak debate o ovoj temi koja se održala u utorak u EP, u prisustvu šefice evropske diplomatije Kaje Kalas.
Studenti iz cele Srbije okupili su se u sredu uveče u glavnom gradu Beogradu, uoči poslednjeg velikog skupa pred vanredne parlamentarne izbore, prenosi agencija Frans pres. Srbija u nedelju izlazi na birališta, a studentska izborna lista predstavlja najveći izazov za Srpsku naprednu stranku, nekadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića. Vanredni izbori raspisani su nakon gotovo dve godine protesta koje predvode studenti, a koji su počeli posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 16 osoba. Ova tragedija, koja se dogodila u novembru 2024. godine i za koju se odgovornost pripisuje korupciji, izazvala je neke od najvećih protesta u zemlji od pada Slobodana Miloševića 2000. godine. Raspisivanje vanrednih izbora bio je jedan od ključni zahtev studentskog pokreta. Vučić je raspisao izbore u septembru pre nego što je podneo ostavku na funkciju predsednika kako bi se kandidovao za premijera. Vučić, koji dominira srpskom političkom scenom više od decenije, predvodi izbornu listu Srpske napredne stranke, koja je u sredu u Nišu održala svoj poslednji veliki predizborni skup.
Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) presudio je u korist vlade Rumunije u popstupku koji se odnosi na odloženu isplatu zaostalih zarada koje su sudije i tužioci dobile na sudu. Postupak pred ESLJP pokrenulo je nekoliko sudija i tužilaca, koji su optužili rumunsku državu da krši njihova prava jer sudske presude nisu u potpunosti sprovedene. Sudije ESLJP-a jednoglasno su odlučile da su njihove žalbe neosnovane i da Rumunija može da nastavi sa odloženom, odnosnom faznom isplatom dugovanja. Sud u Strazburu ocenio je da su neizvršavanje presuda u celosti i odlaganje isplata bili posledica izuzetnih okolnosti, kao i ekonomske i budžetske situacije u zemlji. Sud je takođe saopštio da se čini da su domaće odluke rumunskih sudova donete u sukobu interesa i da su prekoračile svoja ovlašćenja. Današnja odluka ESLJP-a je konačna. Iznos koji rumunska država duguje sudijama i tužiocima dostigao je 5 milijardi leja, što je ekvivalentno iznosu od gotovo milijardu evra.
Rumunija, koja je u postupku prekomernog deficita od 2020. godine, zabeležila je prošle godine najveći deficit u Evropskoj uniji – 7,8% BDP-a, prema podacima koje je u sredu objavio Evropski zavod za statistiku. Posle Rumunije, najveći deficiti zabeleženi su u Poljskoj, Belgiji i Francuskoj. Prema podacima Eurostata, jedanaest država članica Evropske unije prošle godine imalo je budžetski deficit jednak ili veći od tri odsto BDP-a. S druge strane, četiri zemlje završile su godinu sa budžetskim suficitom: Kipar, Danska, Grčka i Portugal.
Novi premijer Rumunije, Luka Nikulesku, boraviće u zvaničnoj poseti Republici Moldaviji (bivšoj sovjetskoj republici, pretežno rumunskom govornom području) u utorak, 27. oktobra, saopštila je Vlada u Bukureštu. Prema saopštenju institucije, agenda rumunskog zvaničnika uključivaće sastanke sa predsednicom Majom Sandu, premijerom Vasileom Tofanom i predsednikom parlamenta Igorom Grosuom. Razgovori će biti posvećeni zajedničkim projektima i saradnji između dve države, u kontekstu stalne podrške koju Vlada Rumunije pruža Republici Moldaviji, navodi se u saopštenju.
U Bukureštu je danas počeo dvodnevni Forum umetnosti i osoba sa invaliditetom, koji organizuje EUNIC Rumunija, mreža nacionalnih kulturnih instituta zemalja Evropske unije, u saradnji sa UNITER-om i Nacionalnim pozorišnim festivalom. Kako izgraditi kulturni sektor u kojem osobe sa invaliditetom nisu samo publika, već i stvaraoci, umetnici i aktivni partneri u oblikovanju kulturnog života? Kako učiniti da pristupačnost postane uobičajena praksa kulturnih institucija i organizacija, a ne izuzetak? To su neka od pitanja na koja stručnjaci iz Rumunije i inostranstva traže konkretne odgovore, sa ciljem da umetnost postane pristupačnija i inkluzivnija. Forum o umetnosti i invaliditetu održava se u okviru Nacionalnog pozorišnog festivala.
Sjedinjene Američke Države i Izrael pripremaju novu vojnu ofanzivu protiv Irana nakon izbora za Kongres na polovini predsedničkog mandata u SAD, koji će biti održani 3. novembra, objavio je Njujork tajms. Američki predsednik Donald Tramp odložio je u oktobru napad, u trenutku kada su vojske obe zemlje bile u stanju najviše borbene pripravnosti. Prema pisanju lista, dve zemlje rade na kratkoj i intenzivnoj operaciji koja bi mogla da uključi napade na iranska nuklearna postrojenja, skladišta raketa i dronova i energetsku infrastrukturu. Ministar odbrane SAD Pit Hegset sastao se ove nedelje u Izraelu sa premijerom Bendžaminom Netanjahuom kako bi razgovarali o novim napadima, prema rečima američkih zvaničnika koje je citirao Njujork tajms. Pojedini vojni stratezi smatraju da bi trodnevna ofanziva mogla da nanese dovoljno veliku ekonomsku štetu Iranu i tako primora Teheran na ustupke u diplomatskim pregovorima. Međutim, prethodna ofanziva, sprovedena između februara i aprila, nije uspela da postigne značajan napredak u pregovorima i doprinela je rastu cena energije i inflacije širom sveta, napominju novinske agencije.
Šampion Rumunije u muškom rukometu, CS Dinamo Bukurešt, ubedljivo je savladao danski Arhus rezultatom 37:23, u sredu uveče, na domaćem terenu, u okviru grupe E Lige šampiona. Dinamo je tako ostvario prvu pobedu ove sezone u elitnom evropskom takmičenju. U poslednjoj kolu, 29. oktobra, Dinamo će igrati u gostima protiv Monpeljea (Francuska). Na tabeli, Barsa (Španija) je lider, sa 8 bodova, slede Orhus, 5 bodova, Dinamo, 3 boda, Monpelje, 2 boda. Prve dve ekipe plasiraće se u glavnu grupnu fazu, dok će poslednje dve takmičenje nastaviti u EHF Evropskoj ligi.
