Evropa i vojni troškovi
Evropske države povećavaju svoje vojne budžete, ali nastavljaju da kupuju oružje odvojeno, čime gube finansijska smanjenja koja bi zajedničke kupovine donele.
Marija Nenadić-Zurka и Florentin Căpitănescu, 10.11.2026, 11:04
Evropske države povećavaju svoje vojne budžete, ali nastavljaju da kupuju oružje odvojeno, čime gube finansijska smanjenja koja bi zajedničke kupovine donele. O ovoj temi su u Briselu razgovarali ministri finansija zemalja članica Evropske unije, na sastanku Evrogrupe u inkluzivnom formatu, na kojem je Rumuniju predstavljao resorni ministar Aleksandru Nazare, a kojem je prisustvovao i generalni sekretar NATO-a Mark Rute. Razgovori su se odvijali u kontekstu u kojem je Evropska komisija skrenula pažnju na činjenicu da je globalna ekonomska situacija nestabilna i da bi zajedničke kupovine značile veliku uštedu za nacionalne budžete. Uprkos ovoj nestabilnosti, koja povećava kamatnu stopu zaduživanja i investicije, Evropska odbrambena agencija kaže da je prošle godine samo 24% kupovine opreme zajednički obavljeno od strane zemalja članica, iako je cilj najmanje 40%. Evropska komisija tvrdi da na ovaj način države rizikuju da plate više nego što bi platile kroz zajedničku porudžbinu, kupujući odvojeno opremu koja obavlja iste funkcije ili koristeći nekompatibilne vojne sisteme.
Još jedna tema kojom su se bavili ministri finansija zemalja članica Evropske unije bila je finansijska pomoć dodeljena Ukrajini, u kontekstu u kojem Evropska unija traži rešenja kako bi Ukrajini ponudila dodatnih 45 milijardi evra, pored 90 milijardi kredita odobrenih za period 2026-2027. To je doprinos koji Evropska unija procenjuje da bi trebalo da obezbedi kako bi pokrila dodatni finansijski deficit Kijeva, koji se procenjuje na oko 70 milijardi evra sledeće godine. Prema rečima evropskog komesara za ekonomiju, Valdisa Dombrovskisa, Evropska unija bi trebalo da obezbedi oko dve trećine ukrajinskog deficita od 70 milijardi. To je dodatni novac u poređenju sa evropskim kreditom od 90 milijardi evra prošle godine, od čega je 45 milijardi usmereno za 2026. i 45 milijardi za sledeću godinu. Dombrovskis kaže da je jedna od opcija kredit garantovan ruskom suverenom imovinom koju je blokirala Evropska unija. Ukrajina bi vratila novac tek nakon što Rusija plati ratnu reparaciju.
S druge strane, na marginama sastanka Evrogrupe, ministar Nazare sastao se sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom. Tom prilikom, rumunski zvaničnik je naglasio da su bezbednost i odbrana zajednički interesi svih evropskih država i da zemlje koje su na čelu rizika, poput Rumunije, moraju biti podržane kroz odgovarajuće mehanizme finansiranja. Nazare je takođe skrenuo pažnju na bezbednost Crnog mora i sve veće rizike za plovidbu u ovoj oblasti, usred nedavnih napada dronova na komercijalne brodove, napada koji se pripisuju Ruskoj Federaciji.
