Predizborna kampanija u Republici Moldaviji
Danas je u Republici Moldaviji počela predizborna kampanija za predsedničke izbore, čiji će se prvi krug održati 30. oktobra. Nakon 2000. godine ovo je prvi put kada šefa države biraju neposrednim glasanjem državljani Moldavije, posle dužeg perioada kada je ova dužnost pripadala poslanicima. Za dužnost naslednika prozapadnog predsednika Nikolaja Timoftija prijavilo se 8 kandidata, ali, prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja, na koje se pozivaju izveštači Radija Rumunija i Kišinjeva, ozbiljne šanse imaju samo četvorica kandidata.
Bogdan Matei, 30.09.2016, 12:30
Danas je u Republici Moldaviji počela predizborna kampanija za predsedničke izbore, čiji će se prvi krug održati 30. oktobra. Nakon 2000. godine ovo je prvi put kada šefa države biraju neposrednim glasanjem državljani Moldavije, posle dužeg perioada kada je ova dužnost pripadala poslanicima. Za dužnost naslednika prozapadnog predsednika Nikolaja Timoftija prijavilo se 8 kandidata, ali, prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja, na koje se pozivaju izveštači Radija Rumunija i Kišinjeva, ozbiljne šanse imaju samo četvorica kandidata.
Veliki favorit, po rezultatima sondaža, je lider promoskovskih socijalista Igor Dodon sa 30 odsto glasova, poznati rumunofob i antievropljanin. Tri zapadno-orijentisana kandidata mogla bi da se plasiraju u drugi krug 13. novembra. Reč je pre svega o liderima opozicije Mariji Sandu- bivšoj ministarki vaspitanja i Andreju Nastaseu- gradjanskom militantu za vreme masovnih antikorupcijskih demonstracija, kao i o Marijanu Lupuu- lideru Demokratske partije (PD), glavne stranke vladajuće koalicije.
Svi analitičari upozoravaju da predsednički izbori nemaju samo politički, već i geopolitički značaj. Pobeda levice dirigovane iz Moskve ponovo bi sahranila na neodredjeno vreme evropske težnje Kišinjeva. Dodon, koji voli da se slika sa ruskom zastavom na grudima, obećava da će promeniti spoljnopolitički vektor i okrenuti ledja Briselu, kako bi integrisao Moldaviju u Uniju Rusija-Belorusija-Kazahstan. Ovo bi značilo da će se izgubiti sedam godina uloženih napora proevropskih snaga, koje su vlast preuzele 2009. godine sa ciljem da udalje Kišinjev od moskovske orbite i ga približe Evropi.
Republika Moldavija je 2014. godine proglašena najuspešnijom državom Istočnog partnerstva, paketa programa sa kojim Evropska unija pokušava da približi bivše sovjetske države zapadnim standardima prosperiteta, demokratije i zakonitosti. Oprečni stavovi lidera koalicije, kašnjene reforme i ogromni korupcijski skandali, koji su dostigli vrhunac kada je iz bankarskog sistema nestala milijarda dolara, doprineli su dekredibilizaciji proevropskih stranaka i ponovnom dolasku filorusa u prvi plan.
Zabrinutost vlada u zapadnim kancelarijama i Rumuniji, najdoslednijem poborniku za evropsku integraciju susedne Moldavije. U Bukureštu, Vrhovni savet odbrane zemlje (CSAT) doneo je odluku o usvajanju srednjoročne i dugoročne strategije za unapredjenje odnosa sa Republikom Moldavijom. «Naši odnosi treba da postanu bolji, uspešniji, pragmatičniji i predvidljiviji», izjavio je predsednik Klaus Johanis, koji se zalaže za ozbiljan pristup bez populizma sa izbornim karakterom.
