Rumuniju su ponovo zadesile poplave (14.10.2016)
Obiljne kiše su pričinile veliku materijalnu štetu posebno na istoku zemlje. Proglašen je crveni, narandžasti i žuti alarm na poplave na više reka. Poplavljeno je više domaćinstava dok su vozovi beležili velika kašnjenja. Najteža situacija je zabeležena u županiji Galaci, gde je skoro 1700. osoba evakuisano preventivno pred nabujalim rekama i ovde je proglašen crveni alarm. Zatražena je pomoć vojske a vlasti u Bukureštu su odlučile da upute motorne pumpe velikog kapaciteta. Ipak, predsednik Klaus Johanis je, na jednoj raspravi o menadžemtu smanjenja rizika u katastrofama, kritikovao način na koji su intervenisale vlasti u ovim poplavama. On je naglasio da je potrebno više procedura, pravila i jasnije intervencije u ovakvim situacijama i naglasio je da bi situacija bila drugačija u slučaju da su postavljene uzvodne brane, kad bi je ljudima rečeno da ne valja da grade kuće u koritu reka, a kanali očišćeni. Klaus Johanis: ,,Često se ne zna koje vlasti treba da intervenišu, interveniše više njih, ne koordinišu svoj rad, nastaje haos, i umesto da imamo urednu intervenciju koja će u najkraće moguće vreme rešiti problem, imamo neefikasne intervencije. Imamo veoma uspešne intervencije od strane Državnog inspektorata za hitne intervencije (ISU) i od strane policije, od strane svih vlasti, kao što nažalost, imamo i primere neuspelih intervencija. Ali, ako ćemo uspeti da na nivou rukovodstva sastavimo procedure, veoma jasnu praksu, koje se mogu slediti, tada ćemo sigurno imati više uspešnih intervencija i manje zastoja. Klimatolozi upozoravaju da su poplave do kojih je došlo ovih dana posledica klimatskih promena koje je izazvlao globalno zagrevanje. Klimatolog Roxana Božariu, izjavila je za Radio Rumunija da za ovakve situacije, centralne i lokalne vlasti treba da imaju na raspolaganje konkretne procedure i planove za adaptiranje na nove meteorološke uslove: ,,Treba da planiraš razvoj naselja, način na koji ćeš upravljati lokalnim resursima, da u slučaju ekstremnih pojava smaniš rizik gubljenja ljudskih života ili dobara. Pored čišćenja kanala, postavlja se pitanje zaštite zavesom drveća koje će zadržati vodu na obroncima. Imamo zaista i meteorološku pojavu. Ne možemo je eliminisati. Bile bi veoma velike količine, ali bi bar jedan deo posledica bio umanjen. Roxana Božariu je još naglasila da je veoma značajno i obučavanje stanovništva da zna kako da se ponaša u slučaju prirodnih katastrofa.
Leyla Cheamil, 14.10.2016, 16:11
Obiljne kiše su pričinile veliku materijalnu štetu posebno na istoku zemlje. Proglašen je crveni, narandžasti i žuti alarm na poplave na više reka. Poplavljeno je više domaćinstava dok su vozovi beležili velika kašnjenja. Najteža situacija je zabeležena u županiji Galaci, gde je skoro 1700. osoba evakuisano preventivno pred nabujalim rekama i ovde je proglašen crveni alarm. Zatražena je pomoć vojske a vlasti u Bukureštu su odlučile da upute motorne pumpe velikog kapaciteta. Ipak, predsednik Klaus Johanis je, na jednoj raspravi o menadžemtu smanjenja rizika u katastrofama, kritikovao način na koji su intervenisale vlasti u ovim poplavama. On je naglasio da je potrebno više procedura, pravila i jasnije intervencije u ovakvim situacijama i naglasio je da bi situacija bila drugačija u slučaju da su postavljene uzvodne brane, kad bi je ljudima rečeno da ne valja da grade kuće u koritu reka, a kanali očišćeni. Klaus Johanis: ,,Često se ne zna koje vlasti treba da intervenišu, interveniše više njih, ne koordinišu svoj rad, nastaje haos, i umesto da imamo urednu intervenciju koja će u najkraće moguće vreme rešiti problem, imamo neefikasne intervencije. Imamo veoma uspešne intervencije od strane Državnog inspektorata za hitne intervencije (ISU) i od strane policije, od strane svih vlasti, kao što nažalost, imamo i primere neuspelih intervencija. Ali, ako ćemo uspeti da na nivou rukovodstva sastavimo procedure, veoma jasnu praksu, koje se mogu slediti, tada ćemo sigurno imati više uspešnih intervencija i manje zastoja. Klimatolozi upozoravaju da su poplave do kojih je došlo ovih dana posledica klimatskih promena koje je izazvlao globalno zagrevanje. Klimatolog Roxana Božariu, izjavila je za Radio Rumunija da za ovakve situacije, centralne i lokalne vlasti treba da imaju na raspolaganje konkretne procedure i planove za adaptiranje na nove meteorološke uslove: ,,Treba da planiraš razvoj naselja, način na koji ćeš upravljati lokalnim resursima, da u slučaju ekstremnih pojava smaniš rizik gubljenja ljudskih života ili dobara. Pored čišćenja kanala, postavlja se pitanje zaštite zavesom drveća koje će zadržati vodu na obroncima. Imamo zaista i meteorološku pojavu. Ne možemo je eliminisati. Bile bi veoma velike količine, ali bi bar jedan deo posledica bio umanjen. Roxana Božariu je još naglasila da je veoma značajno i obučavanje stanovništva da zna kako da se ponaša u slučaju prirodnih katastrofa.
