Koliko nas košta povećanje plata ( 02.11.2016)

Povećanje ličnih dohodaka u Rumuniji je jedna od mnogih potreba. Minimalna plata u privredi od oko 280 evra mesečno je medju najnižim u Evropskoj uniji. Potreba da se ljudima obezbedi bolji život u vreme kada Rumunija u poslednjim godinama postiže najviši privredni rast u Evropi dolazi u sukob sa predvidljivim stavom političara. Na pragu izbora političari se preko noći sećaju na birače i cesto pribegavaju takozvanim ,, izborniim poklonima’’. Posle antikomunističke revolucije deleli su se ulje, brasno, kišobrani, plastične kante itd. Postepeno ovi poloni su preuzeli formu bezbrojnih zakonskih inicijativa. Stvaraju se konsenzusi medju protivničkim taboroma, usvajaju odluke o specijalnim penzijama, povećavaju plate ili se ukidanju porezi. Na pragu parlamentarnih izbora, poslanici Komisija za budžet i finansije usvojili su amandman na uredbu o ličnim dohocima u budžetskom sektoru i uleli nove kategorije plata u obrazovanju i zdravstvu kojima. Ovim kategorijama će se povećati lični dohoci, iako su plate u poslednjoj godini povećane u proseku za 30%. Konkretnije, odlučeno je da se povećaju plate prosvetnh radnika za 15% od 1. januara 2017. i za 15 % zdravsttvenih radnika od 1. decembra tekuće godine. Poslanici su odlučili takodje da se dodaci administrativnog osoblja u oblast zdravstva obračunaju prema platama iz 2016.godine a ne prema 2009. godini. I plate radnika Zavoda za socijalno osiguranje su povećane za 25%. Za ove namene iz budžeta treba da se izdvoji oko miliardu evra, ali ekonomisti smatraju da su izdaći veći, tako da će sledeća godina biti veoma složena. Premijer Dačijan Čološ je izjavio: ,,Pripremajući se za izbore Parlament je usvojio bezbroj odluka o povećanju plata, onako kako smo navikli, i to bez analize efekta na državni budžet. Ove odluke predvidjaju izdvajanje fondova u visini od 1% bruto nacionalnog proizvoda.’’

Roxana Vasile, 02.11.2016, 11:51

Povećanje ličnih dohodaka u Rumuniji je jedna od mnogih potreba. Minimalna plata u privredi od oko 280 evra mesečno je medju najnižim u Evropskoj uniji. Potreba da se ljudima obezbedi bolji život u vreme kada Rumunija u poslednjim godinama postiže najviši privredni rast u Evropi dolazi u sukob sa predvidljivim stavom političara. Na pragu izbora političari se preko noći sećaju na birače i cesto pribegavaju takozvanim ,, izborniim poklonima’’. Posle antikomunističke revolucije deleli su se ulje, brasno, kišobrani, plastične kante itd. Postepeno ovi poloni su preuzeli formu bezbrojnih zakonskih inicijativa. Stvaraju se konsenzusi medju protivničkim taboroma, usvajaju odluke o specijalnim penzijama, povećavaju plate ili se ukidanju porezi. Na pragu parlamentarnih izbora, poslanici Komisija za budžet i finansije usvojili su amandman na uredbu o ličnim dohocima u budžetskom sektoru i uleli nove kategorije plata u obrazovanju i zdravstvu kojima. Ovim kategorijama će se povećati lični dohoci, iako su plate u poslednjoj godini povećane u proseku za 30%. Konkretnije, odlučeno je da se povećaju plate prosvetnh radnika za 15% od 1. januara 2017. i za 15 % zdravsttvenih radnika od 1. decembra tekuće godine. Poslanici su odlučili takodje da se dodaci administrativnog osoblja u oblast zdravstva obračunaju prema platama iz 2016.godine a ne prema 2009. godini. I plate radnika Zavoda za socijalno osiguranje su povećane za 25%. Za ove namene iz budžeta treba da se izdvoji oko miliardu evra, ali ekonomisti smatraju da su izdaći veći, tako da će sledeća godina biti veoma složena. Premijer Dačijan Čološ je izjavio: ,,Pripremajući se za izbore Parlament je usvojio bezbroj odluka o povećanju plata, onako kako smo navikli, i to bez analize efekta na državni budžet. Ove odluke predvidjaju izdvajanje fondova u visini od 1% bruto nacionalnog proizvoda.’’

U 2008 –2009. godini ovakva povećanja ličnih dohodaka i privredna kriza koja je nastupila doveli su do kresanja plata i penzija. Da bi se sprečile slične situacije u Rumuniji je usvojen zakon koji zabranjuje donošenje normativnih akata o povećanju plata 180 dana pre isteka mandata Valde. Nezadovoljni radnici imaju pravo da se nadaju boljoj situaciji, ali po oceni ministra rada Dragoša Paslarua kada političari koriste nezadovoljstvo radnika za pridobijanje glasova, vredjaju dostojanstvo i pristojnost.