EU i državna pomoč(25.11.2016)

Jedan kominike predstavništva Komisije u Bukureštu precizira da je ova konstatovala da mera poštuje pravila Unije, jer zemlje članice mogu dodeliti državnu pomoč za zatvaranje rudnika da bi se smanjile posledice po društvo i životnu sredinu. Više od polovine novca namenjen je radnicima, za novčane kompenzacije i programe profesionalne rekonverzije, potrebne radove u rudniku, i sanaciju terena. Ostatak novca će se potrošiti za pokrivanje gubtika proizvodnje do zatvaranja dodaje predstavništvo EK u Bukureštu. Rudnici Lonea i Lupeni su jedinice Energetskog kompleksa Hunedoara, a njihovo zatvaranje mora se okonćati do kraja 2018 godine. Mera je usvojena nakon što je ovog meseca pravosuđe odlučilo izlazak Kompleksa iz stečaja, pravno stanje u kojem je bilo i u prvoj polovini ove godine. U okviru Energetskog kompleksa je zaposleno više hiljada radnika u 2 termoelektrane i 4 rudnika. Zatvaranja ova 2 rudnika je deo agonije rumunskog rudarstva. Privilegovana iz pragmatičnih i ideololoških razloga u doba komunističke diktature, rudarska industrija je obezbedila vitalnost ekonomiji koja je trošila velike kolićine energije. Rudari imaju velike plate u odnosu na druge društveno-profesionalne kategorije, ali teški rad u rudniku ih je pretvorio u neprevidljivu manevarsku masu. 1977 godine u Dolini Žiua se dogodila jedna od malobrojnih kolektvnih pobuna protiv komunističkog režima. Samo 13 godina kasnije, odmah posle antikomunističke revolucije, iz Doline Žiua su krenuli vozovi puni rudara, pristalice predsednika leve orientacije, Jona Ilieskua, koji je tvrdio da je u zemlju u toku državni udar ekstremne desnice. Samo 2 dana, 14 i 15 juna 1990 godine rudari su vladali prestonicom, gde su preuzeli nadležnosti svih zakonoskih vlasti. To je bilo dovoljno da iza njih ostave 700 povređenih, više od hiljadu ljudi zadržanih bez ikakve pravne osnove,i najmanje šestoricu mrtvih. Oskrnavljeni Univerzitet, uništena sedišta opozicije i samostalnih listova samo dopunjuju sliku invazije rudara. Optužena tada od strane ostatka zemlje, Dolina Žiua nije uspela da vrati svoj identitet u 3 decenije koje su prošle. Nerentabilna i zagađivačka, rudarska grana postepeno je počela da nestaje još od sredine 90 godina, kada je koaliciona vlada, predvođena demo-hrišćanima zatvorila prve rudnike. Sa novčanim kompenzacijama koje su primili, deo rudara su pokušali da otvore malo poslovanja, mnogi su se vratili u mesto porekla, daleko od Doline Žiua, dok su drugi pošli na rad u inostranstvo. Isti scenario prema mišljenju stručnjaka čeka i rudare iz rudnika Lonea i Lupeni.

Bogdan Matei, 25.11.2016, 12:41

Jedan kominike predstavništva Komisije u Bukureštu precizira da je ova konstatovala da mera poštuje pravila Unije, jer zemlje članice mogu dodeliti državnu pomoč za zatvaranje rudnika da bi se smanjile posledice po društvo i životnu sredinu. Više od polovine novca namenjen je radnicima, za novčane kompenzacije i programe profesionalne rekonverzije, potrebne radove u rudniku, i sanaciju terena. Ostatak novca će se potrošiti za pokrivanje gubtika proizvodnje do zatvaranja dodaje predstavništvo EK u Bukureštu. Rudnici Lonea i Lupeni su jedinice Energetskog kompleksa Hunedoara, a njihovo zatvaranje mora se okonćati do kraja 2018 godine. Mera je usvojena nakon što je ovog meseca pravosuđe odlučilo izlazak Kompleksa iz stečaja, pravno stanje u kojem je bilo i u prvoj polovini ove godine. U okviru Energetskog kompleksa je zaposleno više hiljada radnika u 2 termoelektrane i 4 rudnika. Zatvaranja ova 2 rudnika je deo agonije rumunskog rudarstva. Privilegovana iz pragmatičnih i ideololoških razloga u doba komunističke diktature, rudarska industrija je obezbedila vitalnost ekonomiji koja je trošila velike kolićine energije. Rudari imaju velike plate u odnosu na druge društveno-profesionalne kategorije, ali teški rad u rudniku ih je pretvorio u neprevidljivu manevarsku masu. 1977 godine u Dolini Žiua se dogodila jedna od malobrojnih kolektvnih pobuna protiv komunističkog režima. Samo 13 godina kasnije, odmah posle antikomunističke revolucije, iz Doline Žiua su krenuli vozovi puni rudara, pristalice predsednika leve orientacije, Jona Ilieskua, koji je tvrdio da je u zemlju u toku državni udar ekstremne desnice. Samo 2 dana, 14 i 15 juna 1990 godine rudari su vladali prestonicom, gde su preuzeli nadležnosti svih zakonoskih vlasti. To je bilo dovoljno da iza njih ostave 700 povređenih, više od hiljadu ljudi zadržanih bez ikakve pravne osnove,i najmanje šestoricu mrtvih. Oskrnavljeni Univerzitet, uništena sedišta opozicije i samostalnih listova samo dopunjuju sliku invazije rudara. Optužena tada od strane ostatka zemlje, Dolina Žiua nije uspela da vrati svoj identitet u 3 decenije koje su prošle. Nerentabilna i zagađivačka, rudarska grana postepeno je počela da nestaje još od sredine 90 godina, kada je koaliciona vlada, predvođena demo-hrišćanima zatvorila prve rudnike. Sa novčanim kompenzacijama koje su primili, deo rudara su pokušali da otvore malo poslovanja, mnogi su se vratili u mesto porekla, daleko od Doline Žiua, dok su drugi pošli na rad u inostranstvo. Isti scenario prema mišljenju stručnjaka čeka i rudare iz rudnika Lonea i Lupeni.