Masovne demonstracije u Rumuniji
Kolektivno pomilovanje bi moglo da dekriminalizuje krivična dela. Nacrti uredbe predvidjaju potpuno pomilovanje zatvorskih kazni do 5 godina, kao i oslobadjanje zatvorenika starijih od 60 godina posle 50 odsto izvršene zatvorske kazne. Pomilovanje je uslovljeno vraćanjem u roku od najviše godinu dana štete predvidjene odlukom Suda. Uredba koja menja odredbe krivičnih zakona predvidja da doušnici moraju da prijave krivična dela u roku od najmanje 6 meseci od datuma počinjenog dela, kako bi bili oslobodjeni od odgovornosti. Pored toga, smatraće se krivičnim delom zloupotreba službenog položaja, ako je pričinjena šteta veća od 50 hiljada evra.
Bogdan Matei, 23.01.2017, 12:33
Kolektivno pomilovanje bi moglo da dekriminalizuje krivična dela. Nacrti uredbe predvidjaju potpuno pomilovanje zatvorskih kazni do 5 godina, kao i oslobadjanje zatvorenika starijih od 60 godina posle 50 odsto izvršene zatvorske kazne. Pomilovanje je uslovljeno vraćanjem u roku od najviše godinu dana štete predvidjene odlukom Suda. Uredba koja menja odredbe krivičnih zakona predvidja da doušnici moraju da prijave krivična dela u roku od najmanje 6 meseci od datuma počinjenog dela, kako bi bili oslobodjeni od odgovornosti. Pored toga, smatraće se krivičnim delom zloupotreba službenog položaja, ako je pričinjena šteta veća od 50 hiljada evra.
Socijaldemokratski ministar pravde Florin Jordake tvrdi da su ove izmene neophodne da bi se rešilo pitanje preopterećenja zatvora. Trenutno ima skoro 9.000 zatvorenika iznad zatvorskih kapaciteta. Potrebno je, po oceni ministra pravde, i da se usklade zakoni sa odlukom Ustavnog suda. Ministar podseća da je Evropski sud za ljudska prava (CEDO) osudio Rumuniju za loš tretman i «nehumane uslove» u zatvorima. Po rečima ministra Jordakea, koristi od ovog zakona imaće oko 2.500 osoba. Generalno tužilaštvo, Nacionalna antikorupcijska direkcija (DNA), Vrhovni sud, Direkcija za istraživanje kriminala i terorizma (DIICOT), asocijacije pravobranilaca i gradjanske organizacije izjasnile su se protiv hitnih izmena bez objektivne analize i pune transparentnosti zakonskog okvira, koji se odnosi na korupciju, zloupotrebu službenog položaja i integriteta.
U Klužu, na severu Rumunije, u Ploještu, na jugu, u Temišvaru, na zapadu, ili Jašu, na severo-istoku, stanje duha demonstranata bilo je ravno gnevu.
«Kao mladoj osobi, meni se čini da nije normalno da se ljudi koji su oštetili državu oslobode iz zatvora. Čini mi se da je ovaj zakon usvojen za odredjene osobe.»
«Ja se slažem da se iz zatvora osobode ljudi koji su ukrali kokošku ili tri konzerve, jer nisu imali šta da jedu. Ali ne i koji su opljačkali državu.»
U Bukureštu je demonstriralo oko 30 hiljada ljudi na glavnim bulevarima, ispred sedišta vlade i koalicionih partija i uzvikivali «Bukurešt ne želi pomilovanje», «U zatvor, a ne na vlast» i «U demokratiji lopovi leže u zatvorima». Predsednik Klaus Johanis pridružio se oko 15 minuta demonstrantima. Šef države je precizirao da je došao da izrazi nezadovoljstvo političkim ljudima sa krivičnim problemima, koji nastoje da oslabe pravnu državu: «Neprihvatljivo je da se zakoni menjaju i da se stotinama političara sa krivičnim problemima operu dosijei da bi mogli da nastave sa nedelima. Rumuni su opravdano gnevni.»
Predsednik Socijaldemokratske partije Liviju Dragnea je ocenio da se ovim protestnim maršom šef države stavio van zakona i da računa na političke prednosti. Pojedini komentatori se slažu sa liderom Socijaldemokratske partije i optužuju predsednika Johanisa da je prekršio neutralnost posrednika. Drugi ponavljaju da nigde u programu Socijademokratske partije pre izbora nije obećano da će glavna briga biti oslobadjanje lopova iz zatvora.
