Mere i predlozi sa socijalnim karakterom

Posle odluke o povećanju socijalnog dodatka za 30 odsto, od 1. marta nešto više od milion penzionera ima primanja veća za oko 27 evra. Minimalna penzija je stupila na snagu 2009. godine za vreme mandata premijera Emila Boka, kako bi se nadoknadila primanja radnika koji su radili na crno ili nisu imali dovoljan radni staž. Ministarstvo rada je preciziralo da se ovaj socijalni dodatak izdvaja iz državnog budžeta kao razlika izmedju društvene granice od 115 evra. Dodatak ne predstavlja posebnu penzijsku kategoriju, koja se dodeljuje bezuslovno, već je gornja granica penzije utvrdjene na bazi doprinosa, naglasilo je ministarstvo.

Leyla Cheamil, 02.03.2017, 13:06

Posle odluke o povećanju socijalnog dodatka za 30 odsto, od 1. marta nešto više od milion penzionera ima primanja veća za oko 27 evra. Minimalna penzija je stupila na snagu 2009. godine za vreme mandata premijera Emila Boka, kako bi se nadoknadila primanja radnika koji su radili na crno ili nisu imali dovoljan radni staž. Ministarstvo rada je preciziralo da se ovaj socijalni dodatak izdvaja iz državnog budžeta kao razlika izmedju društvene granice od 115 evra. Dodatak ne predstavlja posebnu penzijsku kategoriju, koja se dodeljuje bezuslovno, već je gornja granica penzije utvrdjene na bazi doprinosa, naglasilo je ministarstvo.

Ovo povećanje penzija spada u red prioritetnih zadataka vlade Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) za period 2016.- 2020. godina sa ciljem da se smanji stepen siromaštva i poboljša životni standard stanovništva. Ministarstvo rada javlja da će se u ovom kontekstu od 1. jula povećati visina penzijskog boda na 222 evra. Na ovaj način, penzionerima je povećana penzija od 1. januara 2017. godine, kada je penzijski bod povećan za 5,25 odsto.

Glavna opoziciona Nacionalna liberalna partija (PNL) donela je odluku da se smanje troškovi rada, kako bi se ohrabrili preduzetnici da investiraju u rumunsku privredu. Liberalni poslanici pokrenuli su zakonsku inicijativu o izmeni poreskog zakona. Vršilac dužnosti predsednice Nacionalne liberalne partije Raluka Turkan je objasnila: «Smanjenje socijalnog doprinosa poslodavca i radnika sa 39,25 odsto na 32,25 odsto, smanjenje poreza sa 16 odsto na 10 odsto, smanjenje stope poreza na profit sa 16 na 10 odsto i smanjenje kvote doprinosa za odmor i dodatka.»

Ako će se ova inicijativa realizovati, prihodi državnog budžeta procenjuju se na oko 1,8 milijardi evra, tvrde predstavnici Nacionalne liberalne partije.