Da li je Rumunija spremna za zemljotres (06.03.2017)
Bukurešt ostaje i dalje vulnerabilan pred snažnijim zemljotresom, upozoravaju vlasti i dodaju da bi potres sličan onom od 4. marta 1977. mogao da ima iste posledice kao i pre 40. godina. Prema statističkim podacima, 800 od ukupno 130.000 zgrada u glavnom gradu moglo bi biti oštećeno u ovakvom potresu. Gradska skupština Bukurešta želi da izmeni zakonodavstvo kako bi se omogućila lakša evakuacija vlasnika iz zgrada kojima je potrebna konsolidacija. Probleme imaju i ostali gradovi tako da je ministarska razvoja Sevil Šajdeh naglasila da gradske skupštine ne traže finansijska sredstva za rehabilitaciju zgrada: ,,Stepen absorbcije ovog programa ne premašuje 10% ukupno izdvojenih fondova. I ove godine imamo 5,5 miliona evra za finansiranje trošnih zgrada. Očekujemo zahteve lokalnih vlasti. Postoje posebni uslovi za ulazak u ovaj program i finansiranje konsolidacije. Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Raed Arafat, smatra da je veoma važno da stanovništvo zna kako treba da reaguje u vreme zemljotresa: ,,Mi smo se u poslednjim godinama bavili vaspitanjem stanovništva jer smatramo da je prvi važan faktor u ovakvim situacijama pojedinac. Ako bi svaki bio spreman i znao kako da se ponaša u prvim minutima možemo spasiti mnoge živote. Direktor Nacionalnog instituta zemlje, Konstantin Jonesku, podsetio je da se potresi ne mogu predviteti. On je, međutim, podsetio da se Rumunija nalazi u užem krugu zemalja koje su priključene na sistem upozorenja od zemljotresa: ,,Nigde na svetu ne postoji mogučnost da se predvidi zemljotres. Jedini instrument su sistemi upozorenja od zemljotresa koji su operativni u Japanu, Meksiku, Tajvanu i Rumuniji. Ovaj sistem obaveštava vlasti kako bi ove 35. sekundi ranije mogle koristiti signal za prekid komunalija. Situacija se razlikovala 1977. godine kada je u zemljotresu poginulo više od 1500 osoba, večinom u Bukureštu. Zemljotres je pre 40. godina teško oštetio preko 32.000 stanova i izazvao društveno-ekonomsku krizu iz koje, prema oceni istoričara, komunistička diktatuira nije mogla da pronađe izlazak.
Mihai Pelin, 06.03.2017, 12:41
Bukurešt ostaje i dalje vulnerabilan pred snažnijim zemljotresom, upozoravaju vlasti i dodaju da bi potres sličan onom od 4. marta 1977. mogao da ima iste posledice kao i pre 40. godina. Prema statističkim podacima, 800 od ukupno 130.000 zgrada u glavnom gradu moglo bi biti oštećeno u ovakvom potresu. Gradska skupština Bukurešta želi da izmeni zakonodavstvo kako bi se omogućila lakša evakuacija vlasnika iz zgrada kojima je potrebna konsolidacija. Probleme imaju i ostali gradovi tako da je ministarska razvoja Sevil Šajdeh naglasila da gradske skupštine ne traže finansijska sredstva za rehabilitaciju zgrada: ,,Stepen absorbcije ovog programa ne premašuje 10% ukupno izdvojenih fondova. I ove godine imamo 5,5 miliona evra za finansiranje trošnih zgrada. Očekujemo zahteve lokalnih vlasti. Postoje posebni uslovi za ulazak u ovaj program i finansiranje konsolidacije. Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Raed Arafat, smatra da je veoma važno da stanovništvo zna kako treba da reaguje u vreme zemljotresa: ,,Mi smo se u poslednjim godinama bavili vaspitanjem stanovništva jer smatramo da je prvi važan faktor u ovakvim situacijama pojedinac. Ako bi svaki bio spreman i znao kako da se ponaša u prvim minutima možemo spasiti mnoge živote. Direktor Nacionalnog instituta zemlje, Konstantin Jonesku, podsetio je da se potresi ne mogu predviteti. On je, međutim, podsetio da se Rumunija nalazi u užem krugu zemalja koje su priključene na sistem upozorenja od zemljotresa: ,,Nigde na svetu ne postoji mogučnost da se predvidi zemljotres. Jedini instrument su sistemi upozorenja od zemljotresa koji su operativni u Japanu, Meksiku, Tajvanu i Rumuniji. Ovaj sistem obaveštava vlasti kako bi ove 35. sekundi ranije mogle koristiti signal za prekid komunalija. Situacija se razlikovala 1977. godine kada je u zemljotresu poginulo više od 1500 osoba, večinom u Bukureštu. Zemljotres je pre 40. godina teško oštetio preko 32.000 stanova i izazvao društveno-ekonomsku krizu iz koje, prema oceni istoričara, komunistička diktatuira nije mogla da pronađe izlazak.
