Novi skandal sa tajnama i prisluškivanjima (19.05.2017)
Mediji i civilno durštvo u Rumuniji podržavaju moralitet na javnom prostoru i kažnjavanje bez milosti jedne političke klase optužene da pljačka zemlju već skloro tri decenije. Borba protiv korupcije smatra se krstaškim ratom a pravobranioci vitezovi pravde. Za mnoge političare iz prvog reda, počev od bivših premijera, ministara pa do poslanika i gradonačelnika, članova levoorijentisanih ili desnoorijentisanih snaga sa vlasti, ili opozicije iz Bukurešta ili unutrašnjosti koji su stigli iza rešetaka ili pred sudom pravde današnja Rumunija je policijska država, ili republika tužilaca. Polemika sa optimalnom dozom između borbe protiv korupcije i poštovanja ljudskih prava traje već nekoliko godina i podgrejava se periodična svaki put kada jedna od strana navabavlja municiju. Najnovija tema za raspravu je arhiva bivše tajne službe Ministarstva pravde. Pod imenom Nezavisna služba za zaštitu i antikorupciju ova je funkcionisala posle antikomunsitičke revolucije pa sve do 2006. kada je ukinuta zbog brojnih skandala. U ovom periodu ova tajna služba prikupljala je delikatne informacije o pravobraniocima. Ukradeni ili kopirani dosjeji ove službe omogućili bi ucenu tužilaca i sudija kojima bi se mogle diktirati sudska rešenja. Tvrdi se čak da je pojedina dokumenta ova služba preuzela direktno od bivše političke policije komunističkog režima. U sredu, ministar pravde, Tudorel Toader je izjavio da će se arhiva u najkraćem mogućem roku desekretizovati kako bi prestale sve špekulacije. On je dodao međutim da ministartsvo i Vlada mogu deskretizovati samo dokumeta iz njihove nadležnosti dok ostale poverljive informacije imaju drugi režim. Premijer Sorin Grindeanu je izjavio da je veoma važno da se otkloni svaka sumnja koja bi mogla da se nadvije nad parvosuđem, i da lično podržava desekretizaciju uz poštovanje važećih zakona. Ideju dele i asocijacije pravobranilaca, kao i predsednik Klaus Johanis koji je dodao da bi bilo ,,interesantno kako se ova tema pojavila u javnosti kao pregrejana ćorba. Posle više od 1 decenije od ukidanja Nezavisne službe za zaštitu i antikorupciju. Novu aferu, istina ranijeg datuma, izazvala je informacija univerzitetskog profesora Radua Kirike, doktora ustavnog prava, koji je na internetu postavio informaciju da su državne institucije u Rumuniji u poslednih pet godina uputile skoro 110. hiljada zahteva za prisluškivanje telefona od kojih je 100.000 odobreno na bazi ovih odobrenja saslušani su razgovori oko 300.000 Rumuna.
Bogdan Matei, 19.05.2017, 15:53
Mediji i civilno durštvo u Rumuniji podržavaju moralitet na javnom prostoru i kažnjavanje bez milosti jedne političke klase optužene da pljačka zemlju već skloro tri decenije. Borba protiv korupcije smatra se krstaškim ratom a pravobranioci vitezovi pravde. Za mnoge političare iz prvog reda, počev od bivših premijera, ministara pa do poslanika i gradonačelnika, članova levoorijentisanih ili desnoorijentisanih snaga sa vlasti, ili opozicije iz Bukurešta ili unutrašnjosti koji su stigli iza rešetaka ili pred sudom pravde današnja Rumunija je policijska država, ili republika tužilaca. Polemika sa optimalnom dozom između borbe protiv korupcije i poštovanja ljudskih prava traje već nekoliko godina i podgrejava se periodična svaki put kada jedna od strana navabavlja municiju. Najnovija tema za raspravu je arhiva bivše tajne službe Ministarstva pravde. Pod imenom Nezavisna služba za zaštitu i antikorupciju ova je funkcionisala posle antikomunsitičke revolucije pa sve do 2006. kada je ukinuta zbog brojnih skandala. U ovom periodu ova tajna služba prikupljala je delikatne informacije o pravobraniocima. Ukradeni ili kopirani dosjeji ove službe omogućili bi ucenu tužilaca i sudija kojima bi se mogle diktirati sudska rešenja. Tvrdi se čak da je pojedina dokumenta ova služba preuzela direktno od bivše političke policije komunističkog režima. U sredu, ministar pravde, Tudorel Toader je izjavio da će se arhiva u najkraćem mogućem roku desekretizovati kako bi prestale sve špekulacije. On je dodao međutim da ministartsvo i Vlada mogu deskretizovati samo dokumeta iz njihove nadležnosti dok ostale poverljive informacije imaju drugi režim. Premijer Sorin Grindeanu je izjavio da je veoma važno da se otkloni svaka sumnja koja bi mogla da se nadvije nad parvosuđem, i da lično podržava desekretizaciju uz poštovanje važećih zakona. Ideju dele i asocijacije pravobranilaca, kao i predsednik Klaus Johanis koji je dodao da bi bilo ,,interesantno kako se ova tema pojavila u javnosti kao pregrejana ćorba. Posle više od 1 decenije od ukidanja Nezavisne službe za zaštitu i antikorupciju. Novu aferu, istina ranijeg datuma, izazvala je informacija univerzitetskog profesora Radua Kirike, doktora ustavnog prava, koji je na internetu postavio informaciju da su državne institucije u Rumuniji u poslednih pet godina uputile skoro 110. hiljada zahteva za prisluškivanje telefona od kojih je 100.000 odobreno na bazi ovih odobrenja saslušani su razgovori oko 300.000 Rumuna.
