Migracija i tržište radne snage
2014. godine, Evropskoj Uniji je pristupilo osam bivših komunističkih zemalja, 2007. Rumunija i Bugarska, a 2013. Hrvatska. Više miliona Poljaka, Rumuna, Bugara ili Madjara, u potrazi za boljim i sigurnijim radnim mestima, rade danas i plaćaju poreze na Zapadu, od Švedske do Portugala i od Austrije do Irske. Migracija je oslobodila njihove zemlje od plaćanja pomoći za slučaj nezaposlenosti brojnim žrtvama tranzicije sa centralizovane i stečajne privrede na ponekad divlji i beskrupulozni kapitalizam.
Bogdan Matei, 31.05.2017, 12:58
2014. godine, Evropskoj Uniji je pristupilo osam bivših komunističkih zemalja, 2007. Rumunija i Bugarska, a 2013. Hrvatska. Više miliona Poljaka, Rumuna, Bugara ili Madjara, u potrazi za boljim i sigurnijim radnim mestima, rade danas i plaćaju poreze na Zapadu, od Švedske do Portugala i od Austrije do Irske. Migracija je oslobodila njihove zemlje od plaćanja pomoći za slučaj nezaposlenosti brojnim žrtvama tranzicije sa centralizovane i stečajne privrede na ponekad divlji i beskrupulozni kapitalizam.
U ovom trenutku tržište radne snage Centralne i Istočne Evrope se stalno poboljša, a stope nezaposlenosti su opale do najnižeg dosadašnjeg nivoa, iako su i dalje veće od proseka Evropske unije, ističe se u analizi koju je realizovala prestižna kompanija za konsalting Coface. Makroekonomski podatci poslednjih godina pokazuju da su plate u rastu i niska stopa inflacije transformisale potrošnju domaćinstava u glavni motor ekonomske ekspanzije. Odnosno, od 2010. godine bruto plate su se povećale za više od 30 odsto u Rumuniji i Bugarskoj i za preko 20 procenata u Madjarskoj i Poljskoj, ističe se u istom dokumentu. Medjutim, Coface konstatuje da kompanije su pogodjene, s obzirom da zaposlena lica su stroža kada pregovaraju plate te su one primorane da prihvate veće troškove sa radnom snagom.
Niska stopa nataliteta i migracija u zemlje Zapadne Evrope su u istoj meri doprinele deficitu radne snage i podigle prepreku na putu proširenja poslova. Čak i kompanije koje plaćaju veće plate suočene su sa poteškoćama u procesu zapošljavanja. Povećanja plata premašuju sada dobite usled produktivnosti rada, a regionalni troškovi radne snage su još, u proseku, tri puta manji nego na Zapadu. Ovaj koristan raskorak za Centralnu i Istočnu Evropu kada je reč o jedinstvenim troškovima sa radnom snagom, uz geografsku i kulturnu bliskost sa Zapadom, trebalo bi da ima za rezultat kompetitivne komercijalne adute. Ovi bi mogli, medjutim, biti kompromitovani na srednji rok ako se migracija mladih kvalifikovanih osoba nastavlja- upozorava kompanija za konsalting Coface.
Deficit radne snage mogao bi se ublažiti podsticanjem emigranata da se vrate u domovinu, što je malo verovatno da će se desiti. Zato Coface preporučuje vladama regiona da na tržištu radne snage kooptiraju nacionalne manjine, žene i osobe trećeg doba, kao i da stimulišu stručno osposobljavanje.
