Odluke Vrhovnog Saveta odbrane zemlje (CSAT)
Okvalifikovan često kao kupola rumunskih bezbednosnih struktura predvodjenih predsednikom Klausom Johanisom, Vrhovni savet odbrane zemlje (CSAT) je u utorak usvojio predlog o učešću Bukurešta u inicijativi o odbrani Evropske unije. Prema saopštenju Predsedništva, stalna strukturna saradnja predstavlja intenzivnu formu saradnje u oblast bezbednosno-odbrambene politike. Ova pruža mogućnost zemljama unije, koje ispunjavaju uslove iz vojne oblasti i žele da preuzmu odgovornost, da realizuju medjusobnu strukturnu saradnju. Rumunija predstaviće preliminarnu nameru da učestvuje u deset projekata, čiji naknadni razvoj odgovara nacionalnim prioritetima razvoja vojnih kapaciteta.
Bogdan Matei, 18.10.2017, 11:04
Okvalifikovan često kao kupola rumunskih bezbednosnih struktura predvodjenih predsednikom Klausom Johanisom, Vrhovni savet odbrane zemlje (CSAT) je u utorak usvojio predlog o učešću Bukurešta u inicijativi o odbrani Evropske unije. Prema saopštenju Predsedništva, stalna strukturna saradnja predstavlja intenzivnu formu saradnje u oblast bezbednosno-odbrambene politike. Ova pruža mogućnost zemljama unije, koje ispunjavaju uslove iz vojne oblasti i žele da preuzmu odgovornost, da realizuju medjusobnu strukturnu saradnju. Rumunija predstaviće preliminarnu nameru da učestvuje u deset projekata, čiji naknadni razvoj odgovara nacionalnim prioritetima razvoja vojnih kapaciteta.
Članica NATO od 2004. godine i Evropske unije od 2007., Rumunija je oduvek pažljivo dozirala učešće u zajedničkim bezbednosnim programima dve organizacije. Naša zemlja često organizuje multinacionalne vežbe Alijanse, ima vojne baze i komponente američkog antiraketnog štita na njenoj teritoriji, a rumunski vojnici nalaze se u Avganistanu od početka 2000. godina zajedno sa kolegama iz Sjedinjenih Američkih Država. Zahvaljujući jednom političkom paktu, za koji su se izjasnile sve parlamentarne stranke, za vojne potrebe se iz bruto nacionalnog proizvoda Rumunije izdvaja 2 odsto, onako kako su preporučili predsednik SAD Donald Tramp i generalni sekretar Severoatlantske alijanse Jens Stoltenberg.
Sa druge strane, medjutim, više destina godina pod jedinim kišobranom Severoatlantske alijanse, Evropljani su čekali da ih Amerikanci odbrane od spoljnih opasnosti. Pre godinu dana, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker izjasnio se za osnivanje vojnih snaga Evropske unije. Ove snage bi, po oceni Junkera, bile najbolji način za odbranu vrednosti i granica unije. Posle ruske aneksije Krimskog poluostrva, posle rastanka Velike Britanije od Brisela, «ugled Evrope je teško pogodjen» i kada je reč o spoljnoj politici. «Izgleda da nas ne smatraju ozbiljno», priznaje predsednik Evropske komisije.
Ministar odbrane u vreme kada je Rumunija ušla u Severoatlantsku alijansu, aktuelni podpredsednik Evropskog Parlamenta, Joan Mirča Pašku ima iznijansirani stav prema ideji o politici komunitarne odbrane. On je naglasio za Radio Rumunija da je bezbednost postala glavna preokupacija evropskih državljana, kao i komunitarnih tela, ali da dugo zapostavljena odbrana Evropske unije ne može se osigurati u slučaju masivne agresije bez podrške američkih partnera
